Dragomir Antonić: Nema predaje

Mnogi će reći - kasno je! Trebalo je početi ranije. U pravu su. Borba za Kosovo i Metohiju morala se voditi ranije. Tačnije: oduvek! Život jeste borba neprestana, pevao je vladika Petar Petrović Njegoš. Da li zbog toga što se zakasnilo valja odustati? Nikako. Početi danas je bolje, nego početi sutra. Kad god se počne borba voditi, daće rezultat. Mora se biti uporan, trpeljiv i od borbe za državu Srbiju, za Kosovo i Metohiju stvoriti državni zadatak. O Kosovu i Metohiji, o pravoslavlju, duhovnosti, istoriji, tradiciji, nasleđu mora se u školama učiti, govoriti, boriti svuda i na svakom mestu. Nasleđe se ne zaboravlja.

Mi obični šaljemo pisma prijateljima u inostranstvu i potpisujemo peticije koje kažu NE Kosovo u Unesko. Predsednik države je poslao pisma svim predsednicima država koje su članovi Uneska. Tako bi morali postupiti svi predsednici: od plivačkog saveza, olimpijskog komiteta, fudbalskog saveza, novinarskih udruženja do strukovnih udruženja ljubitelja pasa, nevladinih organizacija i golubara. Zaštitnik građana bi trebalo da pozove ili uputi pismo svom kolegi, zaštitniku građana u Americi, Engleskoj, Nemačkoj i zamoli ih da utiču na svoje vlade da ne glasaju za prijem Kosovova u Unesko. Zašto se predsednici tih organizacija obrate javnosti samo kad im se smanji budžet ili nešto njima treba? Mogu li i oni pomoći sopstvenoj državi kad joj je pomoć potrebna? Moraju, to je njihova obaveza. Vlast je mogla više da učini u zaštitu državnih interesa. Mogla je da zakupi bilborde u Beogradu i drugim gradovima Srbije i da na njima prikazuje film o uništavanju srpske baštine. Mogla je da zakupi bilborde u evropskim i svetskim prestonicama i da na njima prikazuje isti film. Kad se hoće uvek se nešto može učiniti. Pitanje je: da li mi stvarno želimo nešto da učinimo ili samo pravimo predstavu kojom ćemo zaseniti prostotu.