Dragomir Anđelković: Izduvan balon NATO na Balkanu

POŠTO je otpočela legitimna ruska akcija u Siriji svet više nije isti. Rusija je demonstrirala da nije samo regionalno dimenzionirana velesila već globalna supersila koja sutra može da interveniše i u Latinskoj Americi te tamo pomrsi račune samozvanih evroatlantskih gospodara sveta. U okolnostima kada je ta istina predstavljena, premijer Srbije je uz pompu otišao u Moskvu, gde je primljen na velika vrata. Tu se ne radi o običnoj poseti već o, svesnom ili ne, postavljanju geopolitičkog kamena međaša. Posle toga Srbija i Balkan neće više biti kao pre.

O tome koliko se svet promenio u kratkom roku govori to da je BDP prema paritetu kupovne moći članica NATO 2000. bio 4,5 puta viši nego zemalja grupe BRIKS. Opet, danas Rusija, Kina, Indija, Brazil i Južna Afrika zbirno imaju veći BDP od Vašingtona i njegovih vojno-političkih saveznika. To nije moglo da se ne projektuje na vojni i geopolitički odnos snaga u svetu, što je dobilo novi zamah sa dešavanjima u Siriji. Nažalost, Balkan u dovoljnoj meri nije osetio nove vetrove sa istoka. Kod nas su do juče neprikosnoveno dominirali zapadni neokolonizatori. To se sada menja.

Poseta Moskvi demonstrira da je Rusija mnogo više dobrodošla na Balkan nego što je to delovalo. Već to je dovoljno da se odblokiraju elementi ruskog prisustva kod nas i u regionu te povežu u efikasnu celinu, a na to će se nadovezati i novi parametri njene moći. Duh Rusije je već ovde, a sada su dobili podsticaj procesi koji će dovesti do njegove materijalizacije na mnogim poljima. To je za nas najbitnije za impuls saradnje sa Rusijom.

On će sigurno dovesti do rasta našeg izvoza na tu stranu, do većih ruskih investicija i povećanja energetske saradnje, do višeg nivoa vojne kooperacije. Mnogo važnije od toga je ono o čemu se u brojnim analizama ne govori. Simbolički je pukao evroatlantski balon na Balkanu. Već i priča o jačanju ruskog vojno-političkog prisustva kod nas u kontekstu dešavanja na Bliskom istoku utire put za psihološko i konkretnije oslobođenje našeg regiona od okupacije Zapada. Uostalom, sa te strane niko se više neće usuditi da se prema nama ponaša baš onoliko bahato kao donedavno. Jer, ako su naši političari zapravo još i nespremni za ozbiljnije korake ka istoku već misle samo na taktičke iskorake, mnogi u Vašingtonu i Briselu uviđaju da je zato Moskva sada spremnija da mnogo ozbiljnije krene ka nama, a ovde ima ko da je dočeka!

Dragomir Anđelković, politički analitičar