Izjava Saveta bezbednosti umesto rezolucije?

POTVRDA Dejtonskog sporazuma i upotreba termina genocid - glavne su tačke razmimoilaženja Rusije i Velike Britanije, zbog kojih su male šanse da dođe do kompromisa oko rezolucija o BiH i Srebrenici, koje su ove dve zemlje predložile u Savetu bezbednosti.

U ovom trenutku teško je predvideti epilog višenedeljnog diplomatskog rata koji se poveo oko srebreničkog jubileja, jer i Moskva i London, prema našim informacijama, vode široke konsultacije na Ist Riveru kako bi opipale puls članica Saveta bezbednosti i obezbedile što širu podršku za svoj predlog.

Ukoliko odnos snaga u SB bude tesan, prema ocenama u diplomatskim krugovima UN, moguća izlazna strategija mogla bi da bude da ne prođe nijedna rezolucija, već da se usvoji zajednička izjava, koju bi potpisao predsedavajući SB, a u kojoj bi bile izbegnute sve "kontroverzne tačke".

Najekstremnija, ali manje izgledna varijanta, jeste da nijedna od strana ne odustane od svog dokumenta i da, kao stalne članice SB, pribegnu pravu veta.

Kako je "Novostima" rečeno u vrhu srpske vlasti, čitava diplomatska aktivnost Beograda trenutno je usmerena na sprečavanje usvajanja britanske rezolucije, koja je i u dorađenoj varijanti, izrazito antisrpska i ne doprinosi pomirenju, već dizanju tenzija u regionu. Zbog toga je juče svim članicama SB poslato još jedno pismo, u kojem se ukazuje na pogubnost i štetnost britanskog dokumenta o Srebrenici.

Ruski tekst, kao kontrapredlog britanskom, mnogo je odmereniji. U njemu se traži osuda svih zločina na prostoru bivše Jugoslavije, ali i poziva da SB još jednom potvrdi "Dejton". Po mnogima, upravo slabljenje Dejtonskog sporazuma indirektno za cilj ima rezolucija Londona.

Predsednik Srpske Milorad Dodik potvrdio je da je juče, u ime institucija RS, uputio pismo SB UN u kojem ističe da je britanska Rezolucija o Srebrenici antisrpska, te da UN treba da je odbaci:

- Ona ne doprinosi pomirenju, već destabilizaciji BiH i poništava ranije pozitivne korake.

Pismo članicama SB i generalnom sekretaru UN juče je, u svoje ime, uputio i predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić, u kojem ih poziva da ne usvoje britansku rezoluciju o Srebrenici. On je zatražio da se uoči 11. jula, umesto rezolucije, iskaže poštovanje prema svim žrtvama.

Za predsednika SNP Nenada Popovića kontrarezolucija Rusije o BiH pokazuje da Srbija u ovom trenutku nema bližeg političkog saveznika od Moskve. Da te podrške nema, smatra Popović, SB bi mogao da usvoji potpuno antisrpsku rezoluciju, koja bi predstavljala ozbiljnu opasnost za opstanak RS.

Nacrt rezolucije o BiH, Moskva je sročila na dve strane i u sedam tačaka. U uvodu se poziva i na potvrdu predanosti očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih država na teritoriji bivše Jugoslavije u okviru njihovih međunarodno priznatih granica. Reč "genocid" se pominje na jednom mestu, a Srebrenica nigde.

1. Najoštrije se osuđuju veoma ozbiljni zločini koji se tiču međunarodne zajednice u celini, a koji su počinjeni tokom konflikta u bivšoj Jugoslaviji nad ljudima različite etničke i verske pripadnosti.

2. Naglašava se odgovornost država da poštuju relevantne obaveze po međunarodnom pravu kako bi se okončala nekažnjivost i krivično procesuirali odgovorni za veoma ozbiljne zločine koji se tiču međunarodne zajednice u celini.

3. Izražava se saučešće žrtvama na svim stranama konflikta u bivšoj Jugoslaviji, kao i njihovim porodicama i poziva države-članice da nastave da pružaju dugoročnu podršku preživelima, kao što je i predviđeno.

4. Pozdravlja se rad Međunarodne komisije za nestala lica i Instituta za nestala lica BiH.

5. Ponovo potvrđuje svoju podršku Mirovnom sporazumu, kao i Parisko-dejtonskom sporazumu o stvaranju Federacije BiH i apeluje na strane da se striktno pridržavaju obaveza prema ovim sporazumima.

6. Ponovo naglašava da primarna odgovornost za dalje uspešno sprovođenje Mirovnog sporazuma leži na vlastima u samoj BiH.

7. Apeluje na Bošnjake, Hrvate i Srbe, kao na konstitutivne narode (zajedno sa drugima) i na sve građane BiH iz oba entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske, da unapređuju mir, pravdu, toleranciju i pomirenje na osnovu Mirovnog sporazuma, Ustava BiH.