KOMENTAR: Jovan

MAKEDONIJA je jedina evropska država gde srednji vek još traje. To potvrđuje golgota vladike Jovana (Vraniškovskog), koga, ne bez razloga, nazivaju poslednjim verskim sužnjem Evrope.

Balkanska državica, spornog imena i jezika, klimave centralne vlasti i bez priznate crkve prepoznala je svog neprijatelja broj jedan. Nije glavni protivnik moćne Makedonije bivši pripadnik ANA, niti član albanskog narko-kartela, nije ni ekstremni salafista, pa ni velikobugarski nacionalista. Glavna pretnja vlastima u Skoplju je čovek u mantiji, sa krstom oko vrata, monah, vladika.

Jedino tako može da se objasni progon mitropolita Jovana koji traje punih 12 godina. Njegov put suza vodio je od pritvora, preko čak sedam presuda, svih sudskih instanci, pretnji i laži, pa sve do sive ćelije skopske tamnice "Idrizovo".

Jedina njegova krivica je u tome što je poslušao sopstvenu crkvu i postupio po aktu koji su potpisali njegovi arhijereji. Zgrešio je vladika zato što sa raskolnicima nije podelio put koji je utrla, ne Crkva, nego Partija. Kriv je što je više verovao patrijarhu Pavlu, nego prevrtljivim skopskim političarima.

Vladika je i danas iza rešetaka, iako je odavno trebalo da bude na slobodi. Ne puštaju ga, iako nikoga nije ubio, opljačkao, oteo. Sa odsluženih 36 meseci robije, oronuo i bolestan Jovan ima pravo na uslovni otpust, ali i dalje čeka slobodu.

Strogu državu Makedoniju nije interesovalo što nevin čovek trune na robiji. Nisu je zanimali apeli i molbe sa raznih strana da se vladika pusti iz zatvora. Vlasti u Skoplju pet denara nisu dale čak ni za vapaj očajne Jovanove majke, koja je malo rekla, a sve kazala:

"Pomozite ljudi, sin će mi umreti na robiji"!