Vučić: Moj otac rusofil plaši se da ne priđem Zapadu

- Neće valjda kiša da nam pokvari paradu?

Na stolu mu je spisak ruske delegacije koja danas dolazi na veliki vojni defile u čast oslobođenja srpske prestonice. Olovkom je zaokruženo ime - Vladimir Vladimirovič Putin. Ponovo će se sresti i to u razmaku od nepuna tri meseca.

* Kakav je Putin privatno? Isijava li iz njega arogancija moći tipična za lidere velikih sila?

- Nisam osećao aroganciju. Nismo mi privatno prijatelji da bih znao nešto više o njemu, ali ono što osetite iz njegovog stava i reči nedvosmisleno govori da je reč o snažnom lideru.

* Je li neposredan?

- Veoma je fokusiran i koncentrisan. Posvećen je poslu koji obavlja.

* Šta Srbija dobija vojnom paradom? Da li vas je nasmejao aforizam uličnog mudraca da smo za Zapad pravili - gej paradu a za Ruse vojnu paradu?

- I jednu i drugu paradu pravili smo za naše građane. Prva sledi iz poštovanja Ustava i obezbeđivanja prava manjinskih grupa, a drugu smo priredili zbog naših predaka i budućnosti. Želeli smo da pokažamo poštovanje prema onima koji su branili našu zemlju, ali smo mogli da vidimo i šta smo od vojne tehnike razvili i čime raspolažemo. Važno je što smo pokazali da smo sposobni da sačuvamo svoju zemlju i da se borimo za lepšu budućnost naše dece. Ovakva parada pokazala je snagu države, a prisetili smo se i onih koji su dali živote da bismo mi slobodno živeli.

* Jeste li tek kada ste došli na vlast i u jeku novog hladnog rata shvatili onu čuvenu rečenicu Svetog Save - da smo Istok Zapadu, a Zapad Istoku?

- Srbija je zahvaljujući snazi svoje politike uspela da postane važna zemlja. Ova vlada je to uspela zato što je pratila potrebe i stav svog naroda. Naš strateški cilj je članstvo u EU, ali ni pred kim ne krijemo da želimo da očuvamo najbolje moguće odnose sa Rusijom. Mnogi su govorili da će ovakva politika da traje mesec-dva i da ćemo na kraju morati da se opredelimo za jednu stranu i da ćemo da popustimo. Ali mi ne popuštamo nigde i nikome.

* Bili ste pod velikim pritiskom da uvedete sankcije Rusiji. Kako to izgleda? Kažu li vam direktno - Vučiću to morate da uradite ili...?

- Teško je da sa mnom razgovaraju na takav način. Ne prihvatam takav ton. Oni to dobro znaju. Simpatičan mi je bio jedan evropski zvaničnik koji je imao obavezu da mi prenese poruku koju ste pomenuli. Čovek je došao i rekao mi: "Vi znate zašto smo ovde". Rekao sam mu da znam. Nastao je tajac, a onda je kazao: "Hajde da se vratimo uobičajenim temama". Dakle, nije čak ni izgovorio ono zbog čega su ga poslali, jer je znao da su uzaludna ubeđivanja i da se sa mnom ne razgovara na taj način.

* Ko je najagresivniji? Amerikanci, Britanci, Nemci?

- Niko sa nama nije agresivan. Vrlo dobro znamo šta nam je na tabli i kakvim figurama raspolažemo. Nema potrebe za verbalnom agresijom.

* Jesu li Nemci zaista najdirektniji u zahtevima?

- Volim da radim sa Nemcima. Kod njih nema skrivenih poruka i sve je otvoreno. Šta god ko govorio, mislim da me poštuju jer njima sve otvoreno kažem.

* Kakva će Srbija biti kad odete sa vlasti?

- Biće uređena i uspešna zemlja u kojoj obični ljudi neće znati imena svakog ministra.

* Znate li koliko koštaju, recimo, hleb i jaje?

- Znam, jer plaćam i ovu vodu koju ja i vi pijemo ovde u Vladi. Jaje košta od deset do 15 dinara, jeftiniji hleb od 37 do 47 dinara, mleko od 70 do 115 dinara.

* Srbima poručujete da stisnu zube i da će za dve godine živeti bolje. Strahujete li da narod neće moći da izdrži i da će vam na kraju pokazati zube?

- Ne plašim se. Najlakše je da pokažeš zube. Ne donosi nikakav rezultat. A, rezultat je u napornom radu. Postoji nekoliko stvari na koje sam ponosan. Niti kradem, niti sam lenj, posvećen sam ovom poslu. Ne donosim lake i populističke odluke, već najteže moguće. Donosim ih zato što želim da vidim drugačiju i bolju Srbiju. Siguran sam da nam, kada postignemo aranžman sa MMF, nađemo rešenje za Železaru Smederevo i čitav hemijski kompleks, predstoji nešto lakši deo posla i već 2016. godine možemo da razmišljamo o poboljšanju životnog standarda. I svi koji me kritikuju znaju da sam u pravu. Ali, oni računaju: pustićemo ga da uradi sve što je najteže, a mi ćemo da se dočepamo bolje i čistije pozicije kad on ode.

* Imali ste igru živaca sa Briselom, pa su navalile poplave... I na ličnom planu zadesila vas je nesreća - izgubili ste dete. Kako se nosite sa tim stresovima i koliko su vas izbacili iz koloseka?

- Od formiranja Vlade, na ličnom planu nisam imao nimalo sreće. Sve je išlo kako ne treba. Što se tiče profesionalnih obaveza, svaku teškoću doživljavam kao izazov i za Srbiju i za mene. Nikada mi nije problem da se suočim sa tim. Ne predajem se. Uvek idem napred.

* Je li vam prevelik zalogaj namera da prevaspitate Srbe? Može li uopšte protestantska etika da se nakalemi na slovensku razbarušenost?

- Može. Evo pre nekoliko dana otišla je inspekcija rada u neku hladnjaču. Radnici kad su videli inspektore počeli da beže u šumu. Sutradan je gazda prijavio svih 30 radnika. Dakle, nije u pitanju prevaspitavanje, nego je bitan sistem. Sebe prevaspitavam svakog dana. Učim svakodnevno. Od Šimona Peresa sam čuo nešto vrlo zanimljivo. Kazao mi je da će u budućnosti radnici šest sati da rade, a dva sata da uče, a đaci će šest sati da uče, a dva da rade. Moramo da prihvatimo da prvo sebe menjamo i da samopregornim radom nešto postignemo. To je u biti protestantske etike na kojoj su zasnovane Amerika i Kanada, centralna i severna Evropa. Pogledajte kako te države izgledaju u odnosu na nas. Nećete mi reći da Danska ima bolju zemlju od nas. Ali bili su neuporedivo vredniji od nas.

* U toj vašoj misiji ne sledi vas čak ni uže rukovodstvo SNS, a kamoli narod. Osećate li se kao da jurišate na vetrenjače?

- Mnogi mogu da me prate, ali neće. Lakše im je tako. U mojoj stranci ima mnogo vrednih i posvećenih ljudi, ali ima i onih koju su tu da bi se obogatili i da bi lepo živeli. To vidim i pokušavam da se borim svakog dana.

* Vasko Popa je ispevao davno: "Polje kao nijedno - nad njim nebo pod njim nebo". Znače li vam ovi stihovi o Kosovu?

- Srbija mora da čuva vezu sa Kosovom, ali moramo da se ponašamo racionalno. Pojaćemo najlepše pesme o Kosovu i znaćemo ih uvek naizust, ali moramo da vidimo kako ćemo da obezbedimo život našem narodu tamo. Možemo mi Kosovo da zovemo našom teritorijom, ali nam ona neće vredeti bez živih ljudi. Zato i na centralnom i severnom Kosmetu moramo da vodimo računa o živim ljudima. Očekujem da ćemo za godinu ili dve moći da uradimo za Kosovo i naše ljude neuporedivo više nego do sada.

* Mislite li da Kosovo neće biti dalje od Srbije kada okončate mandat?

- Mogao bih tužno da se osmehnem na primedbe onih u čije vreme je Kosovo proglasilo nezavisnost, a kojima je jedinio junačko delo spaljivanje džamije u Beogradu. Ja da spaljujem džamije neću. Ali za Kosovo se bori tako što ćemo našim ljudima da obezbedimo mogućnost da se zaposle i da zarade više, da islamski fanatici na žvrljaju grafite po našom manastirima, da garantujemo bezbednost svakom našem čoveku. A nemam dilemu da ćemo Kosovo i Metohiju uvek smatrati delom svoje teritorije.

* U svojoj bici, kako kažete, za bolju Srbiju, čiji savet vam je bio najupečatljiviji i najkorisniji?

- Ne smem da kažem od koga sam čuo ovo - "nemoj da pokušavaš da te Srbi vole, jer oni niti su koga voleli niti će ikada. A svaki za koga su govorili da ga vole, na kraju je platio glavom na ovaj ili onaj način. Gledaj da te poštuju i tako imaš šanse da nešto uradiš za svoju zemlju". Mislim da bolji savet nisam mogao da dobijem.

* Kada ste poslednji put bili u Čipuljićima kod Bugojna odakle su vam preci?

- Ove godine u aprilu.

* Jeste li ikada hrvatske zvaničnike podsetili da su vam ustaše pobile gotovo celu očevu familiju?

- Znaju oni to, ali što bi to njih bilo briga. Za mene je najstrašnije što se ni danas ne zna gde su im grobovi. Kao da je postala moda se umanjuje broj žrtava u Jasenovcu. Od oca smo učili da su svi naši tamo pobijeni. Ali, kada sam otišao u Jasenovac, video sam da ih nema na spisku. A nije reč o jednom ili dva čoveka, već o desetinama. Ali, te naše rane iz prošlosti ne treba da opterete naše planove da gradimo bolju budućnost.

* Drina je inspiracija i vašeg omiljenog pisca Ive Andrića. Kada ste poslednji put uzeli knjigu u ruke?

- Svakog dana čitam i učim strane jezike. Trenutno mi pažnju zaokuplja nova Kisindžerova knjiga. Još iz studentskih dana imam običaj da uvek nosim knjigu sa sobom. Andrića obožavam, ali je Dostojevski najveći. On na najbolji način opisuje dubinu i tminu slovenske i ruske duše. Šta god da pročitate od njega svuda ćete lako prepoznati naše slovenske emocije i dileme. Šta god da sam čitao i koga god da sam čitao, nikoga nisam mogao da uporedim sa velikim Fjodorom Mihajlovičem.

* Kako kao bivši novinar vidite to što vas sada proglašavju vrhovnim cenzorom?

- To je deo politički borbe. I ti koji me za to optužuju znaju da to nije tačno. Doneli smo najbolje medijske zakone u Evropi i želim njihovu punu primenu. Ali, u političkoj borbi je ovde sve dozvoljeno, pa i da se u novinskom tekstu premijer nazove psom, a da nijedno udruženje ne reaguje i da se svi prave kao da nisu pročitali. Ali, takav je život koji moram da živim. Takvi više govore o sebi nego o meni.

* Jeste li se ikada pred ogledalom zapitali: da li sam ja dikator?

- Znam da nisam i ne moram sebe to da pitam. Da postoji diktatura, oni koji mi lepe tu etiketu ne bi mogli da govore o tome na svim medijima. Pošto ovde vlada potpuna sloboda oni svakog dana mogu to da ponavljaju bez ikakvog dokaza. Ali, ne obraćam pažnju na to jer se bavim mnogo ozbiljnijim državnim stvarima. Znam samo da smetam mnogima zato što su mislili da će lako da vrate svoje privilegije i pozicije koje su gradili u vreme kada je ova zemlja opljačkana i razorena.

* Šta vam otac najviše zamera?

- Poštuje ono što radim, ali se kao veliki i iskreni rusofil plaši da ne odem suviše ka Zapadu. Ranije je patio što sam mnogo bolje govorio engleski nego ruski. Sad to gledam da izjednačim.

* Poznati ste kao ljubitelj vina. Vidite li sebe u vinogradu ili kao pisca memoara?

- Nisam dovoljno dobar da bih pisao. Volim da popijem dobro vino, ali ne umem da ga pravim.