U spiskovima više birača nego punoletnih građana

KOLIKO građana će moći da glasa na vanrednim izborima, znaće se grubo početkom marta, a tačka na birački spisak biće stavljena tri dana uoči otvaranja birališta. Očekuje se da će i 16. marta moći da „zaokružuje“ oko 6,8 miliona državljana, koliko i na parlamentarnom nadmetanju pre dve godine.

Zagovornici teorije da su birački spiskovi i dalje puni mrtvih duša i duplo upisanih pozivaju se na podatke dobijene popisom i one koje vodi Republička izborna komisija. Jer, poslednje prebrojavanje stanovnika pokazalo je da Srbija nema ni šest miliona punoletnih građana, što je manje od broja registrovanih birača.

Programski direktor CeSID-a Đorđe Vuković objašnjava da te „nelogičnosti“ ne znače da je lista netačna:

- Ne bi bilo dobro da je u biračkom spisku mnogo manje ljudi, nego što je bilo evidentiranih ljudi na popisu. A objašnjenje je jednostavno: oko milion i po naših građana živi u inostranstvu i oni nisu popisani, ali se zato njihova imena nalaze u biračkom spisku. Takođe, mnogo je građana iz Crne Gore i BiH s dvojim državljanstvom, koje popisivači nisu evidentirali, a imaju pravo glasa.

Iz Ministarstva pravde i državne uprave već su pozvali građane da provere da li su upisani u birački spisak. Osim u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi gde imaju prebivalište, građani će i preko sajta Ministarstva pravde moći da provere da li ih ima u spisku i adresu gde treba da glasaju, a dovoljno je da ukucaju matični broj. Poziv je upućen i svima koji imaju boravište u inostranstvu da do 22. februara, preko DKP, podnesu zahtev da se u spisak upiše da će glasati u toj državi.

“NESTALO“ 300.000 IMENA

Dok demografi stalno upozoravaju na alarmantan pad broja stanovnika, birački spisak se dobro drži. Od prvih višestranačkih izbora „nestalo“ je nepunih 300.000 glasača. Tačnije, 1990. u spisku je bilo nešto više od sedam miliona imena, a 22 godine kasnije pravo glasa je imalo tačno 6.770.013 građana.