Moratinos: Evropa nije pravedna prema Srbiji

BRISEL ne sme više da zateže, već bi trebalo da u decembru počne sa Srbijom pregovore o članstvu. Koji novi uslov bi mogao da se ispostavi Beogradu? Šta još Srbija treba da uradi? Ja to ne vidim!

Ovako u intervjuu za „Novosti“, na pitanje da li će se Srbija suočiti sa nekim novim uslovima pre dobijanja datuma, odgovara bivši šef diplomatije Španije Migel Angel Moratinos.

Ovaj španski diplomata, koji će biti vezan za našu zemlju kroz rad u Centru za međunarodne odnose i održivi razvoj, čiji je osnivač Vuk Jeremić, tvrdi da je Beograd odavno zaslužio da počne pregovore o članstvu.

* Da li je Srbija uradila dovoljno u reformama, normalizaciji odnosa sa Prištinom?

- Po meni - da. Naravno, što više bude napredovao proces pregovaranja, Srbija će morati da radi na mnogim oblastima, pre svega na vladavini prava. Što pre dostignete nivo da postanete punopravna članica, to bolje i za Balkan i za celu Evropu.

* Pominje se 2020, kao moguća godina našeg ulaska u EU. Je li to realno?

- Rok jeste ambiciozan, ali nije nerealan. Španiji je bilo potrebno devet godina.

* Imate li utisak da EU više podržava Prištinu nego Beograd u procesu normalizacije i da u politici prema našoj zemlji primenjuje dvostruke aršine?

- Beograd je apsolutno u pravu kada kaže da EU, međunarodna zajednica, ima dvostruke standarde. To je jedna od glavnih mana međunarodnog poretka danas. Ljudi, nacije, zemlje, protiv toga moraju da se bore. Nažalost, u EU je balans u korist Prištine, jer je većina članica priznala Kosovo. To se vidi i kroz proces dijaloga, u kojem pristup EU očigledno nije fer i objektivan.

* Koliko je proces normalizacije odnosa sa Prištinom uopšte moguć kada jedna strana stalno krši dogovoreno?

- Dijalog je jedini put. Ali ono što ne možemo da prihvatimo, to je jednostrano proglašenje nezavisnosti. Kad to uradite, znači da ne želite dijalog, ne želite da rešite probleme. To je zaista velika opasnost za međunarodnu zajednicu danas.

* Ima li pritisaka na pet država EU koje nisu priznale Kosovo, uključujući Španiju, da promene svoj stav?

- Dok sam bio šef diplomatije trpeo sam ogromne pritiske. Ne možete ni da zamislite kolike. Ali, jedna od stvari na koje sam ponosan jeste to što sam odoleo pritisku da Španija prizna Kosovo. Sada mogu mirno da spavam.

* Hoće li pozicija Španije u vezi sa KiM ostati ista?

- Mislim da hoće. I vlast i opozicija u Španiji imaju isti stav - da se mora poštovati međunarodno pravo i poredak.

* Da li će Srbija morati da prizna Kosovo da bi postala član EU?

- Dve strane su te koje treba da se dogovore o konačnom rešenju. Brisel ne treba da koristi to kao monetu - da konačnim dogovorom Beograda sa Prištinom uslovljava punu integraciju Srbije u EU.

* U Srbiji je ponovo aktuelna debata koji put je ispravan - ka Istoku ili ka Zapadu...

- Srbija pripada Evropskoj uniji. To je moja poruka građanima, vi ste Evropa. Ceo Balkan je Evropa. Pitanja da li treba ići na Istok ili na Zapad dileme su iz prošlosti. Svet se promenio. Srbija mora biti deo nove Evrope, koja mora da ima specijalne odnose sa Rusijom. Evropa ne sme da postane stara tvrđava od 15 ili 28 zemalja, već da pomera granice, da se otvara.

* Šta, po vama, za našu zemlju znači činjenica da je jedna organizacija poput CIRSD, koja će se baviti kreiranjem vizije sveta, locirana baš u Srbiji?

- Vuk Jeremić je došao na briljantnu ideju da se osnuje CIRSD, koji će razmatrati ključna pitanja koja će uticati na budućnost u 21. veku. Srbija treba da se oporavi i vrati u međunarodnu arenu. Da povrati onaj status koji je imala u određenim trenucima, kad je bila centar međunarodnih odnosa sa pokretom nesvrstanih. Sada treba obnoviti taj kapacitet. Kod srpskih političkih lidera vidim iskustvo i sposobnost da gledaju i rade i šire od Srbije, Balkana.