Vejvoda: Srbija u EU 2020. ako zemlju ne pogodi meteor

Srbija ima administrativni kapacitet i potencijale da 2020. godine bude spremna za ulazak u EU, a da li će i formalno te godine postati članica ne zavisi samo od nje već i od unutrašnjih ekonomskih i političkih procesa u samoj Uniji, ocenili su potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda Ivan Vejvoda i generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović.

Vejvoda i Svilanović su agenciji Tanjug, povodom ambicije Vlade Srbije da državu kao prvu novu članicu uvede u EU 2020. godine, istakli da je sadašnja vlada pokazala lidersku hrabrost u rešavanju ključnih političkih problema u procesu evrointegracija i da nema razloga da se sumnja da će Srbija krajem ove decenije biti spremna za punopravno članstvo.

Vejvoda je, međutim, ocenio da bi prava ambicija trebalo da bude okončanje pregovora sa EU u tom roku, jer potom sledi proces ratifikacije u svim državama članicama čije trajanje neće zavisiti od Srbije.

"To je bila neophodna odluka koja se suočila sa realnošću na terenu, ali i privredne reforme koje su najavljene su hrabre. To će imati svoju cenu, ali da ne bismo zapali u grčki scenario gde se u reforme ušlo praznog novčanika, ovo je važan korak kako bi se zaustavili i predupredili negativni trendovi u privredi", rekao je Vejvoda.

Kako je konstatovao, sadašnja vlada ima reformski potencijal, ali mora da radi mnogo više na razvoju institucija, uspostavljanju nezavisnog pravosudnog sistema i decentralizaciji vlasti.

I Svilanović je uveren da Srbija ime potencijal da do 2020. završi pregovore sa EU jer, u poređenju sa drugim državama kandidatima, ima daleko najsposobniju i najagilniju administraciju koja će voditi pregovore.

"Za dva izborna ciklusa Srbija može da počne i dovrši pregovarački proces, što znači da se promeni i bude drugačija nego danas. To je važnije za građane ove zemlje nego da li smo formalno članica EU i pitanje je kakve EU", rekao je Svilanović.

"Naredna vlada, koja po bojama verovatno neće biti bitno drugačija od ove, imaće najveće izazove, a to je borba protiv siromaštva i zapošljavanje. Najteže političke teme, kao što su Hag ili Kosovo, jesu iza nas i svaka sledeća vlada će pre svega slušati glas građana o tome kako žive, zašto tako žive i šta očekuju da vlada za njih uradi", rekao je Svilanović.

I Vejvoda i Svilanović upozoravaju, međutim, da Srbija mora biti svesna da u procesu evrointegracija ne zavisi sve od nje, ali su i pored toga uvereni da Beograd može da otopi svaki novi led koj bi se eventualno isprečio u odnosima sa Briselom ili nekom od država članica.

Vejvoda veruje da je proces ulaska Srbije u EU, bez obzira na eventualna politička previranja u Briselu, nezaustavljiv, osim, kako je rekao u šali, ako Zemlju ne pogodi nekakav meteor.

"Biće mnogo retorike parlamentaraca iz pojedinih zemalja koji će u nekim trenucima izbornih kampanja govoriti da Turska nikada neće ući i da je to upitno i za Zapadni Balkan, ali to su periferna mišljenja u odnosu na mišljenja vlada", rekao je Vejvoda.

Proširenje je, kako je podsetio, najuspešnija politika EU i niko do sada nije opovrgao obećanja data 2003. na samitu u Solunu kada su državama Zapadnog Balkana garantovana otvorena vrata.

Vejvoda je konstatovao i da bi zaustavljanjem proširenja, takođe, bio srušen kredibilitet EU.

Takođe, kako je objasnio, kada u EU uđu sve države bivše Jugoslavije i Albanija, građani novih članica će činiti samo oko četiri odsto žitelja ujedinjene Evrope, tako da se u našem slučaju ne može posegnuti ni za argumentom demografske pretnje kojem ponekad pribegavaju protivnici prijema Turske.

IZGLED EU 2020. GODINE ENIGMA

Svilanović se slaže da u ovom trenutku niko ne može predvideti kako će izgledati EU 2020. godine, međutim siguran je da će, bez obzira na to da li u Evropskom parlamentu prevagu odnosi desnica ili levica, Srbija moći da dokaže da je EU mesto gde pripada.

"Verujem da uz blisku saradnju i zajednički nastup sa susedima, bez obzira na promene unutar EU, Srbija ima mogućnost da ubedi sagovornike ne samo da joj je tamo mesto, već i da je jednaka sa svima koji su već unutra, ali za to je potrebna ozbiljna ekonomska podrška kako bi se povećala zaposlenost", zaključio je Svilanović.