Danima traje antisrpsko orgijanje po Vukovaru, sa refleksijama u Dubrovniku, Splitu, Zadru. Povod je ćirilica. Natpisi na ćirilici, kažu organizatori protesta, neće u Vukovar dok je njih živih. Prete udruge dragovoljaca iz cele Hrvatske, državna televizija otvoreno stoji na strani antićirilične ideje. U Dubrovniku ispisuju poruke „Srbe na vrbe“, u Zadru isto, u Splitu bačen dinamit na prostorije Vijeća srpske nacionalne manjine. A kakvo je to zlo napravila ćirilica?

U obrazloženju se kaže da je to pismo u Vukovar došlo na tenkovima Jugoslovenske narodne armije (JNA), da je pod ćirilicom razaran Vukovar. Hajde da vidimo šta kaže istina. Za početak; JNA nikada nije koristila ćirilicu. U toj armiji komunikacija i komande bile su na srpsko-hrvatskom, ekavski izgovor, dok je službeno pismo bila latinica. Bez izuzetka.

Sledeće: JNA nije 1991. godine došla u Vukovar, nije napala Vukovar, ona je tamo od oslobođenja 1945. godine (valjda Vukovarčani poraz Hitlera smatraju oslobođenjem) u tom gradu je imala kasarnu sa 14. pontonirskim bataljonom u njoj.

Rat u Vukovaru počeo je u proleće 1991. godine, napadom paravojnih hrvatskih snaga, predvođenih Tomislavom Merčepom, najpre na lokalne Srbe a potom na kasarnu JNA u tom gradu. Srbe su ubijali celo leto, minirali im kuće, lokale, restorane. Slavko Dokmanović, predsednik Veća grada Vukovara, još u aprilu piše pismo Tuđmanu i traži zaštitu za Srbe u gradu i okolini. Tuđman odgovara smenom Dokmanovića i slanjem u Vukovar komesara hrvatske vlade, zvao se Marin Vidić Bili. Čovek shvata da je Vukovar pretvoren u pakao i piše pismo čelnim ljudima Hrvatske, vlasti i opoziciji, u kojem dramatično upozorava da Merčepove paravojne snage divljaju gradom, odvode i ubijaju Srbe, kradu i uništavaju njihovu imovinu, siluju, upadaju u stanove i kuće, ne prezajući ni od čega. Kasnije će se utvrditi da je u tom periodu ubijeno između 80 i 100 vukovarskih Srba. Zagreb ne reaguje.

Sredinom avgusta Merčep donosi odluku da blokira kasarnu JNA u Vukovaru. Njegovi crnokošuljaši najpre isključuju kasarni struju, pa vodu, a onda započinju snajperske napade. Na taj način ubijena su šestorica momaka u sivomaslinastim uniformama. To mučenje trajalo je mesec dana. Možete li da zamislite kako bi reagovala armija SAD, na primer, da im neko, uzmimo u Teksasu, na ovaj način blokira kasarnu. Taj grad bi sravnili sa crnom zemljom, bez upozorenja i moljakanja da se prekine opsada, kao što je Komanda JNA molila Tuđmana da urazumi Merčepa. Na kraju su pokrenuti tenkovi iz Beograda i počeo je kombinovani napad. Podsećam da je u to vreme postojala država Jugoslavija. Hrvatska je priznata kao samostalna država tek 15. januara 1992. godine.

Da je vojna intervencija JNA u Vukovaru bila opravdana i legitimna potvrdio je i Haški tribunal; tamo nije podignuta nijedna optužnica zbog upotrebe sile JNA u Vukovaru.

Dakle, ovde se ne radi o tananoj osetljivosti nekih Vukovarčana i njihovih istomišljenika širom Hrvatske, na ćirilicu kao simbol pod kojim su u Vukovar došli „osvajači“. Ne, to je laž, podmetanje za one koji ne znaju ili su zaboravili šta je bilo, kakvo-takvo opravdanje za one koji znaju sve o vukovarskoj tragediji, ali ćute. Takvih je mnogo, nažalost, i u Beogradu.

U Vukovaru je, da se mi ne lažemo, na sceni iskazivanje mržnje prema Srbima. Ćirilica je tu samo sredstvo. Bledo, prozirno, kao i svaka laž.