RAT se završio i pred Hrvatskom i Srbijom je evropska budućnost i zaista bih voleo da pregovori sa vašom zemljom počnu što pre. Razlike u gledanjima na prošlost postoje, ali očekujem da će se one smanjivati, mada verovatno neće nestati.

Ovo je ključna poruka koju u ekskluzivnom intervjuu za „Novosti“ iznosi hrvatski predsednik Ivo Josipović. Uoči prve zvanične posete Beogradu, koja se očekuje na jesen, on razmatra pitanja koja opterećuju odnose dveju država i predlaže rešenja za njihovo rešenje.

* Šta očekujete od prvog službenog susreta sa Tomislavom Nikolićem?

- Očekujem da taj sastanak bude novi podsticaj razvoju hrvatsko-srpskih odnosa. Imamo još mnogo otvorenih pitanja od velike važnosti za naše države i građane. Istakao bih problem nestalih osoba, njih oko 1.700, oteto kulturno blago koje Srbija još nije vratila, pitanje izbeglica, Srba iz Hrvatske, ali i Hrvata iz Srbije, brojne imovinske probleme... Tu je i sukcesija bivše Jugoslavije, kao i pitanje granice na Dunavu. Uz to, moramo da unapredimo saradnju u ekonomiji, progonu ratnih zločina i u borbi protiv organizovanog kriminala.

* Da li je došlo vreme „novog početka“ hrvatsko-srpskih odnosa, uspešnijeg od sličnih pokušaja iz prošlosti?

- Predstojeću posetu Beogradu vidim više kao novi impuls nego kao novi početak. Kada imamo u vidu tešku prošlost i nedavni rat, unazad tri-četiri godine mnoga su se pitanja pokrenula, odnosi su se otopili i normalno je da razmenjujemo turiste, da muzičari održavaju koncerte, da gostuju pozorišne predstave i izložbe, a naši sportisti se takmiče, uglavnom u fer borbi. Naše policije i pravosuđe ozbiljno sarađuju, sve je više međusobne trgovine i investicija.

PROLEĆNI SAMIT NA BRIONIMA * DA li su sastanci lidera zemalja regiona korisni i kada je realno da se predsednici ponovo nađu na Brionima?
- Apsolutno su korisni. To je mogućnost za otvoreni razgovor o najvažnijim pitanjima regiona. Naredni sastanak će biti u Hrvatskoj u kasno proleće, možda baš na Brionima. Moguća je i neka druga destinacija. Videćemo ko će da dođe od visokih gostiju iz Evropske unije. Lično, mnogo očekujem od naših neformalnih sastanaka.

* Sa Borisom Tadićem, osim političkih odnosa, bili ste i prijateljski vezani, ali značajnijeg pomaka u odnosima dveju država nije bilo. Prema Nikoliću je u Hrvatskoj bilo velike rezerve, ali se sada čini da je za nijansu popustila oštrica kritika prema njemu...

- Nije bilo rezervi prema Nikoliću i prvi susreti sa njim su ohrabrujući. On je legalno i legitimno izabrani predsednik, predstavlja Srbiju i tako ga u Hrvatskoj tretiramo. Istina je, bilo je dosta nezadovoljstva nekim izjavama, pa je i to davalo utisak kao da su odnosi, kako je neko rekao, prešli u ledeno doba.

* Šta ovog trenutka najviše opterećuje odnose Zagreba i Beograda i mogu li problemi ubrzo da se reše?

- Prošlost nas najviše opterećuje. Ratna stradanja, sudbina nestalih, izbeglice, sukcesija bivše države, stambeno zbrinjavanje, penzije iz doba rata... Lično, mislim da bi pojedina pitanja mogli brzo da rešimo, ali u dobrosusedskoj atmosferi to ne bi trebalo da bude preveliki teret.

OMOGUĆITI UPOTREBU ĆIRILICE * IMA li Hrvatska država mehanizme da konačno unapredi položaj Srba?
- S jedne strane, na normativnom nivou, manjine, pa i srpska zajednica, imaju sastav prava kakav se teško može naći drugde u Evropi. Proces povratka treba dovršiti, rešiti brojna imovinska pitanja. Treba još izdvojiti i potrebu pune upotrebe srpskog jezika i ćiriličnog pisma. U nekim javnim službama, barem na nekim područjima, Srbi su podzastupljeni. S druge strane, gotovo da i nema nacionalno motivisanih ekscesa. Inače, zastupljenost Srba u politici na državnom nivou je dobra. Siguran sam da će se ogromna većina njih složiti kako je njihova pozicija neuporedivo bolja u odnosu na vreme od pre nekoliko godina. Međutim, problem iz kojega proizlaze mnogi drugi koje dele svi hrvatski građani, pa i Srbi i Hrvati, jesu siromaštvo i nezaposlenost. To se posebno odnosi na nerazvijena ruralna područja.

* Može li te planove da pokvari dolazeća godišnjica „Oluje“, koju Beograd i Zagreb gledaju različitim dioptrijama?

- Nadam se da neće. Za Hrvatsku je „Oluja“ bila nužna oslobodilačka akcija kojom je završen rat. Nažalost, bilo je žrtava, a bilo je i zločina. Bez „Oluje“ Hrvatska ne bi bila slobodna i nezavisna.

* Ali, u toj akciji ubijen je veliki broj srpskih civila i za te zločine niko nije odgovarao...

- Činjenica o stradanju većeg broja Srba u toj akciji daje srpskoj strani pravo na drugačiji pogled. Iako ćemo se, verovatno, morati pomiriti sa tim da na neke istorijske događaje gledamo različito, očekujem i da Srbi s razumevanjem prihvate značaj „Oluje“ za slobodu hrvatske države. S druge strane, Hrvatska treba s dužnim pijetetom da se odnosi prema svim žrtvama, da kazni zločine i da svima koji žele da se vrate to i omogući. Dolazak nekih hrvatskih Srba na proslavu „Oluje“ važan je iskorak, dobar i za Hrvate i za Srbe. Kao što je dobro i važno da zajednički iskažemo poštovanje žrtvama rata, kako Hrvatima, tako i Srbima, ili ljudima druge nacionalnosti. Često se zaboravlja da je preko 10.000 Srba bilo u redovima hrvatske vojske za vreme rata i da su dali ogroman doprinos našoj slobodi.

* Francuski predsednik Oland rekao je da Slovenija i Hrvatska ostaju most između EU i zapadnog Balkana. Koliko će iskustvo Zagreba na evropskom putu pomoći Srbiji?

- Ima mnogo sličnosti između naših društava i sigurno je da će naša iskustva biti korisna za Srbiju. Spremni smo da pružimo svu pomoć, ne samo Beogradu, već i drugim komšijama, i da naša iskustva podelimo sa njima.

* Podržavate li početak pregovora Srbije i EU?

- Naravno. Voleo bih da pregovori što pre počnu, i da se što skorije završe. Naše iskustvo govori da se napor isplati. Mi smo kroz godine pregovora, uveren sam, postali bolje društvo.