POLITIKA "otvorenih vrata" pominje se u najvećem broju poruka koje se poslednjih godina iz sedišta Severnoatlantskog saveza gotovo redovno upućuju Beogradu. Iako je deklaracija Narodne skupštine o vojnoj neutralnosti, zajedno sa sećanjem na 78 dana bombardovanja 1999. godine, najjača brana prema članstvu u ovom, ali i bilo kom drugom vojnom savezu, Brisel redovno upućuje signale da bi i Srbija mogla da nađe svoje mesto u ovoj alijansi.

I dok je region poodavno izabrao svoju vojnu budućnost, u Srbiji je, posle pune decenije razmene verbalne vatre, priča o članstvu u NATO - utihnula. Politike neutralnosti utvrđene još 2007. godine Vlada se čvrsto drži, a i ogromna većina stranaka deli isti stav. Ipak, najljući protivnik članstva u ovom savezu je narod, jer prema poslednjim istraživanja, gotovo 70 posto građana ne želi Srbiju u okviru NATO-a.

Uprkos glasu naroda, poziv iz Brisela nedavno je ponovio i prvi čovek NATO-a Anders Fog Rasmusen. On je više-manje jasno poručio da je Srbija dobrodošla u savez, ukoliko ispuni kriterijume i uslove za članstvo.

- Vrata NATO-a otvorena su za sve evropske demokratije koje dele naše vrednosti i koje mogu da doprinesu evroatlantskoj bezbednosti - rekao je Rasmusen.

- Svaka država, međutim, mora sama da odluči da li će da zatraži članstvo. Razumljivo je da je ovo pitanje osetljivo u Srbiji, ali samo na njoj je da odluči kakvu vrstu budućih odnosa želi.

Sličnih poruka od vojnih čelnika iz Brisela u proteklih sedam-osam godina, od kada su otoplili odnosi sa NATO-om, bilo je pregršt. Najčešći argument stranih i domaćih lobista za članstvo u ovom savezu utemeljen je da su prijemom Hrvatske i Albanije, Srbiju gotovo okružile zemlje članice alijanse, čije su snage raspoređene i na Kosovu i Metohiji. Pitanje je dana kada će člansku kartu istog saveza dobiti i Crna Gora. Ovaj vojni savez provejava i iza članstva u EU, koja se načelno zalaže i za jedinstveni sistem evropske bezbednosti.

U „namigivanju“ Brisela general u penziji Radovan Radinović, nekada prvi čovek Katedre za strategiju u centru Visokih vojnih škola, vidi interes ovog saveza da Srbiju, kao državu koja zauzima ključnu poziciju na Balkanu, uključi među svoje članice. Članstvo u NATO-u, kako ističe, nije u interesu Srbije.

NATO ČUVA MANASTIRE KOREKTNI odnosi sa NATO-om Srbiji su važni i zbog bezbednosti srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, ali i sigurnosti manastira u južnoj pokrajini. Srpska pravoslavna crkva i narod na KiM izuzetno su zabrinuti zbog sve intenzivnije zamene stranih vojnika pripadnicima kosovske policije oko manastira Pećka patrijaršija i Dečani. Da će odgovornost za njih, uprkos prisustvu KPS, i dalje imati međunarodne snage, potvrdio je nedavno i prvi čovek NATO-a Rasmusen.

- Ne samo što je reč o agresivnom vojnom savezu koji je u službi američke globačlne hegemonije, već članstvo u ovom savezu nosi velike rizike i pretnje - objašnjava Radinović. - Srbiji danas vojno ne preti nijedna država iz okruženja, što je već duže vreme evropski trend, pa joj nije potrebna ni zaštita neke alijanse. Članstvo, sa druge strane, nosi svrstavanje i otvaranje neprijateljstava sa nekim snagama i državama koje nas neće ugrožavati u slučaju neutralnosti.

Radinović i kao argument protiv vojne opredeljenosti za zapadni savez navodi i činjenicu da NATO pomaže stvaranje vojske Kosova, što direktno povećava balkansku i evropsku bezbednost.

- Ukoliko Srbija postane član Severnoatlantskog saveza ruske rakete bile bi okrenute ka nama. Tu nema ljubavi, već čiste politike odbrane - ističe Radinović.

Da članstvo u vojnom savezu trenutno nije među glavnim temama u državi kaže i general u penziji Aleksandar Dimitrijević, koji napominje da će država uskoro morati da se jasnije izjasni i o ovom pitanju.

- Vojna neutralnost u sadašnjim uslovima izraz je svojevrsnog kukavičluka države u izboru svoje budućnosti - smatra Dimitrijević. - Sami ne možemo da izađemo ni sa gradom, a ne sa neprijateljima. Moramo biti u nekom društvu, a pitanje je da li je reč o NATO-u ili Organizaciji za kolektivnu bezbednost, koja se već naziva "Istočni NATO". Politika će uskoro morati da da svoju reč, jer se na dve stolice ne sedi dugo.

Dimitrijević podseća na to da argument da nas je NATO bombardovao ne pije vodu, zbog većinskog opredeljanja da se krećemo ka EU, čija je većina država u ovom vojnom savezu. On ističe i da kretanje kao Evropi podrazumeva i bezbednosne integracije.

- Članstvo u NATO-u trenutno je u drugom planu naših političara, ali nije isključeno da će vrlo brzo biti ponovo otvoreno - naglašava Dimitrijević.

Pristupanje vojnim savezima politička je odluka. Sistem odbrane Srbije, međutim, već desetak godina primenjuje organizaciju i model obuke koji koristi većina oružanih snaga država članica ovog saveza. Reč je, kako je više puta objašnjavano, o najsavremenijem modelu ustrojstva vojske, koji nema veze ni sa kakvim političkim opredeljenjem države.