Most u Kosovskoj Mitrovici na listi uslova

U Srbiju ovih dana opet stižu obeshrabrujuće poruke u vezi sa dobijanjem datuma za početak pregovora sa Evropskom unijom. Sve su prilike da tu stepenicu na evropskom putu, uprkos teškim ustupcima koji su učinjeni, Srbija neće preskočiti na Vidovdan, kako se očekivalo.

U najboljem slučaju datum će biti odobren na jesen. Ako i tada bude. Jer, država koja ima odlučujuću reč - Nemačka - smatra da Srbija neće moći da počne pregovore o članstvu u Evropskoj uniji do sledeće godine. I tada, naravno, samo i isključivo pod uslovom da ispuni obaveze vezane za normalizaciju odnosa sa Kosovom.

Te obaveze zvanično su navedene u briselskom sporazumu. A sada se na mala vrata uvode i neki novi zahtevi. Tako se javlja da međunarodna zajednica razmatra i mogućnost da Vlada Kosova u dogledno vreme poseti Beograd, a predstavnici Vlade Srbije dođu u Prištinu.

Stigao je, takođe, i nezavničan predlog od „jednog evropskog diplomate“ da premijer Ivica Dačić i Hašim Tači simbolično uklone barikadu na glavnom mostu u Severnoj Mitrovici. Tako bi, pojasnio je diplomata, poslali poruku o normalizaciji života na severu. Ovaj predlog mnogi će u Srbiji protumačiti kao novu ucenu. Već se čuju pitanja hoće li srpska vlada, pored ionako teških uslova iz briselskog dokumenta, dobijati nove sve besmislenije i brutalnije zahteve? A zauzvrat nikakavih „nagrada“ neće biti.

- Naravno da će se pred Srbiju stalno postavljati novi uslovi, čak i ponižavajući, poput ovoga da Tači i Dačić zajedno uklone barikadu - kaže za „Novosti“ Krstimir Pantić, bivši načelnik Severne Mitrovice i zamenik šefa Kancelarije za KiM. - Ali, najteži uslovi tek slede, a to su stolica u UN i priznanje Kosova kao nezavisne države. Neko misli da Srbija nije dovoljno kažnjena i da je treba baciti na kolena.

Barikadu na mostu u Kosovskoj Mitrovici postavili su, naglašava Pantić, nezaštićeni građani uplašeni za sopstvenu bezbednost i ona predstavlja poraz i sramotu za međunarodnu zejednicu. Da su se KFOR i EULEKS ponašali u skladu sa mandatom koji im je dodeljen barikada nikada ne bi bilo.

Ukazujući na činjenicu da je potpis na briselski dogovor stavljen, ali datum za početak pregovora još nije na vidiku, Pantić ističe:

- Ako neko iskreno želi da Srbija dobije datum, onda su to Srbi sa severa Kosova i Metohije. Srbe sa severa samo datum može osloboditi osećaja kolektivne odgovornosti za sve loše što se dešava u Srbiji. Oni su vrlo jasno stavili do znanja da ne prihvataju briselski sporazum i da ne žele da učestvuju u njegovom sprovođenju i taj stav nisu promenili do današnjeg dana, ali ipak su svesni odgovornosti i prema građanima Srbije i prema svojoj vladi. Neodgovorno ponašanje međunarodne zajednice, ako izostane pomenuto zeleno svetlo, dovelo bi vladu u tešku situaciju da građanima objasni zašto smo ponovo kažnjeni, a moglo bi i da radikalizuje otpor Srba sa KiM.

„Rifrešovanje“ liste sa zahtevima da bi se dobio datum, pisac i poslanih Siniša Kovačević komentariše na svoj poznati način:

- Nema praga koji se neće preći u poniženjima. Videćete šta će se sve još tražiti. Kada bi Dačić i Tači uklonili barikadu na mostu u Severnoj Mitrovici, sledio bi kao zahtev - poljubac u usta na tom mostu.

Predrag Simić, profesor na FPN i nekadašnji ambasador u Parizu, kaže za „Novosti“ da se nada da će Nemačka ipak odlučiti da nam da zeleno svetlo za datum. On ističe da Srbija, uoči izbora u Nemačkoj, nikome ne može da donese poene.

- Nije reč samo o Nemačkoj, mnoge severne zemlje vrlo su skeptične prema državama sa juga na koje oni gledaju kao na još jedna gladna usta. Srbija nije uspela da izgradi imidž zemlje koja će nečim doprineti Evropi - kaže Simić.

Komentarišući posledice nedobijanja datuma po primenu sporazuma, on kaže da Srbi sa Severa žive u nadi da će se taj dokument srušiti kao kula od karata.

- Oni bi želeli da se ništa ne promeni i da žive kao poslednjih 13 godina, ali Srbija više nema pola milijarde za izdržavanje Severa. Ali, ukoliko se ovaj proces otrgne kontroli, eto većine Srba ovamo - kaže Simić.

Analitičar Đorđe Vukadinović ističe da je sled zahteva sa kojima se suočavamo logičan, jer kada jednom krenete da popuštate pod pritiskom i kada ste spremni na sve zarad nekog cilja, na kraju će stići sve brutalniji zahtevi, a i taj cilj će izmicati.

- Sve to liči na sado-mazohistički turnir gde jedni izmišljaju nove političke, psihološke i simboličke zahteve, a mi odgovaramo tako što ih ispunjavamo mimo očekivanja - kaže Vukadinović za „Novosti“.

Komentarišući već pomenuti nezvanični predlog evropskog diplomate da Dačić i Tači zajedno uklone barikadu na mitrovačkom mostu, Vukadinović kaže da ga ne bi čudilo i da se traži da Vučić, Dačić i Nikolić svojeručno uklone šut sa mosta :

- A posle toga na prilazima pokrajini da pobodu table sa napisom „Republika Kosovo“...

*****

Na najave iz Prištine da će barikada na centralnom mostu preko Ibra biti uklonjena oni reaguju beskompromisno, bez obzira na politička uverenja.

- Barikada je simbol podele dva nepomirena naroda. Na jednoj obali su Albanci koji su amnestirani za sve zločine, a na drugoj Srbi, koji su otimani i ubijani i posle rata, a da nijedan počinilac nije pronađen. Nije mudro sklanjati barikadu u dogledno vreme. Ona je simbol otpora, ali i realna prepreka „blickrigu“ kakvim je ranije pokušavano osvajanje centra Severne Mitrovice - kaže Oliver Ivanović, bivši državni sekretar u Ministarstvu za KiM. On je i jedan iz prve grupe „mostadžija“ koji su od juna 1999. sprečavali Albance da pređu Ibar i proteraju Srbe.

„Mostadžije“ danas ponovo muče sećanja na jun 1999. posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, kada su preko mosta iza vojnih kolona potekle kolone traktora natovarenih nabacanim stvarima među kojima su se šćućurile uplakane žene s decom.

- Na sreću, bilo je ljudi koji su rešili da ostanu. Stali su na most i odbranili ga. Za to nije zaslužan nijedan državni organ, već isključivo građani Severne Mitrovice - kaže Brko, jedan od starih „mostadžija“. On ne želi da otkriva identitet, jer ponovo kolaju priče da će Priština branioce mostova optužiti za zločin.

- Priča o mostu je velika i neispričana. Kada su svi zbegovi prošli i Mitrovačani su se pokolebali i spremili da krenu u Srbiju. Tad je Dragan Jovanović Čulja stao ispred kolone i pozvao: „Žene i deca neka idu, ali mi, ljudi, moramo da odbranimo Mitrovicu“. Tako su se okupile prve „mostadžije“. U manastiru Devič zakleli su se da će položiti i život ali da neće dozvoliti da most padne. Glavna snaga bili su mladi momci koje su predvodili Pagi i Crni - kaže Brko.

U Mitrovici je tada živelo samo nekoliko stotina Srba, radila je jedna prodavnica i jedna ćevabdžinica.

- Ne znam kako smo izdržavali. Tukli smo se svime što nam padne pod ruku, letvama, ciglama, kamenjem, samo da Šiptari ne pređu Ibar. Srećom, Francuzi su shvatili da nećemo odustati makar izginuli i postavili su barikadu. Tako je stvorena linija razdvajanja - seća se Žiko. On ističe da su drugi stub odbrane severne Mitrovice bili zaposleni u bolnici. Oni su mesecima svakodnevno „krpili“ žrtve uličnih bitaka.

- Ljudi su goloruki išli protiv oklopnih vozila - kaže dr Marko Jakšić. - Nisu odustajali jer su im odmah iza leđa stanovi sa ženama i decom. Nisu uzmicali ni kad su gubili udove od bombi, ni pod kamenicama ni pod mecima. Dečaci su stradali skačući pred tenkove i hamere, pekući ruke na njihove kupole i cevi. U most su ugrađeni 14-godišnji strahovi i nadanja Srba, neprospavane noći, bezbrojne bespoštedne ulične bitke. Uklanjanje barikade bila bi kap koja bi prelila čašu, došlo bi do haosa. Cela Mitrovica je spremna da brani most od bilo koga.

ODRASLI U OKRŠAJIMA
NADOMAK mosta je mali trg posvećen braći Milić, trojici mladića koji su izginuli tokom NATO agresije. Taj mali plato je omiljeno mesto za igru srpskih mališana. Na trgu unuke čuva baka Snežana i kaže da se na istom mestu pre desetak godina njen sin prvi put borio protiv Albanaca.

- Napunio je petnaest godina i kupila sam mu patike. Pošao je u školu, a onda su se začule sirene, Šiptari su pokušali da pređu most, umešao se i KFOR. Sin mi se vratio uveče s dronjcima na nogama, modar i naduven od suzavca. Izvinio se za patike, rekao je da je morao da šutira patrone suzavca i šok bombe. Izgledao je kao moje dete, ali više nije bio dete - seća se Snežana.

(B. SUBAŠIĆ)