Ljubodrag Savić: Datum važna karika

NISAM siguran da će potpisivanje briselskog sporazuma sa Prištinom značajnije poboljšati ekonomsku situaciju u Srbiji. Kao narod smo skloni da verujemo da neki događaji mogu radikalno promeniti stanje u kome se nalazimo više od dve decenije. Velika očekivanja u našem slučaju obično vode još većim razočaranjima. Krajnje je vreme da se osvestimo i da shvatimo da naš razvoj zavisi u najvećoj meri od nas samih.

Ekonomista Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ovako komentariše navode da će potpisivanje briselskog sporazuma i, eventualno, dobijanje datuma, poboljšati ekonomske prilike u zemlji.

Preko potrebne strane investicije neće, po mišljenju profesora Savića, doći samo zbog briselskog sporazuma, ali hoće ako strani investitori Srbiju prepoznaju kao dobro uređen i stabilan ekonomski, politički i društveni prostor u kome se dugoročno može dobro raditi i još bolje zaraditi.

* Da li je realno oslanjati se na sredstva iz pretprijemnih fondova EU?

- Status zemlje kandidata Srbiji godišnje obezbeđuje oko 200 miliona evra iz takozvanih pretpristupnih fondova. Dobijanje datuma bi tu cifru uvećalo, ali to nisu sredstva koja značajnije mogu zadovoljiti naše visoke apetite i hronični nedostatak stranih sredstava plaćanja. Određivanje datuma i početak konkretnih pregovora za članstvo u EU je mnogo važnije od sredstava za koja možemo aplicirati, jer bi to bila potvrda da smo uspešno savladali još jednu stepenicu na prilično komplikovanom i zahtevnom putu do punog članstva.

* Da li se naša zemlja previše fokusirala na saradnju sa članicama EU, a zapostavila druga velika tržišta?

- Srbija kao mala zemlja treba da sarađuje sa svim državama sa kojima može ostvariti uspon ekonomske saradnje i naročito izvoza. EU je u ovom trenutku naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner. Te odnose treba negovati, ali se paralelno moraju jačati veze i sa tradicionalnim partnerima, kao što su zemlje Bliskog i Srednjeg istoka, zemlje Severne Afrike, zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, ali i uspostavljati i širiti veze sa Kinom i Indijom, kao ekonomskim džinovima, koji se ubrzano bude.

* Šta bi država trebalo hitno da preduzme da se stanje u našoj privredi popravi?

- Stanje u našoj privredi se u nekim segmentima blago popravlja, ali je ekonomija u celini u veoma lošem stanju. Nezaposlenost i dalje raste, inflacija je i pored restriktivne politike NBS visoka, javni i spoljni dug raste, fiskalni deficit je vrlo visok i teško i sporo se smanjuje, nelikvidnost u privredi i siromaštvo građana raste, ranije uzeti krediti se sve teže vraćaju, a opšti životni standard većine građana je sve lošiji. Vlada se najpre mora nemilosrdno obračunati sa korupcijom, brzo stvoriti zdrav privredni ambijent, pristupiti sprovođenju sveobuhvatnog plana ponovne reindustrijalizacije Srbije. Takođe, mora nemilosrdno štedeti smanjivanjem nepotrebne i neefikasne administracije, racionalno upotrebljavati skromna budžetska sredstva i pažljivo ih plasirati tamo gde se ostvaruju najveći ukupni efekti.

* U Vladi tvrde da će građani bolji život osetiti krajem godine. Šta vi mislite - kada će se živeti bolje?

- Mnogo puta do sada smo čuli isto obećanje, samo nam nisu rekli na koju godinu zaista misle. Nema nikakve šanse da se do kraja ove godine obezbedi bolji život, jer čak i da se ostvari prognozirana stopa rasta BDP-a od dva odsto, Srbija i pored toga ne bi prešla realni nivo BDP-a iz 2008, koji je prethodio ekonomskoj krizi. Imajući u vidu stanje u kojem se nalazi srpska privreda, a i očekivane prognoze svetskih institucija za Srbiju, verujem da bi većina građana - barem onih koji imaju kakvo-takvo zaposlenje i relativno prihvatljiva primanja - bila zadovoljna da do kraja godine ne bude gore.