Primena Briselskog dogovora: Sever KiM u petoj brzini

VLADA Srbije nije daleko odmakla u pridobijanju Srba sa severa pokrajine da prihvate briselski sporazum s Prištinom. Takođe, nije se daleko odmaklo ni u izradi implementacionog dokumenta na čemu rade timovi Beograda i Prištine u Briselu.

Na oba ova "fronta" je trenutno pat-pozicija, ali glavni akteri dodaju gas da se prevaziđe ovakvo stanje, jer već u utorak sledi sastanak premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija u Briselu, gde bi po nekim spekulacijama, oni trebalo da potpišu dokument o implementaciji. Takođe, bliži se i vreme kada evropske diplomate treba da odluče o dodeljivanju datuma za pretprijemne pregovore, a uslov je - da dogovor iz Brisela počne da se primenjuje na terenu.

Da se stvari uveliko ubrzavaju svedoči i poseta nemačkog šefa diplomatije Gvida Vestervelea, koji će večeras u Beogradu razgovarati sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, a od ishoda tog razgovora zavisiće i izrada implementacionog sporazuma.

A, ukoliko se dogovor o primeni sporazuma postigne, a Srbi sa severa odbiju u tome da učestvuju - šta sledi? Kako će država reagovati i ima li Vlada mogućnost da taj sporazum primeni mimo njihove volje?

- Vlada Srbije ima sve mehanizme da sprovede dogovor iz Brisela i bez pristanka i učešća Srba sa KiM. Naravno, uvek je moguće naći nekolicinu Srba koji će zarad sopstvenih interesa sebe predstaviti kao ličnosti od uticaja koji mogu sprovesti dogovor. Ali to bi bio vrlo opasan scenario jer bi takav pristup sigurno doveo do destabilizacije situacije na terenu - kaže za "Novosti" Krstimir Pantić, bivši načelnik severne Mitrovice i funkcioner SNS.

On ocenjuje da se nakon posete Aleksandra Vučića severu proteklog vikenda i razgovora sa odbornicima stiče utisak da je napravljen pozitivan pomak u odnosima između Vlade i lokalnih samouprava na KiM.

- Potpuno je jasno da su i građani i odbornici, a ne samo predsednici opština, protiv briselskog sporazuma i da se mora pronaći rešenje koje će Srbe na KiM uveriti da ih država ne smatra građanima drugog reda i da će i u budućnosti imati podjednaka prava kao i svi ostali građani u Srbiji - ističe Pantić.

Pojašnjavajući šta znači dogovor Vučića i Srba da će ubuduće koordinirati sve aktivnosti, što se čini i kao jedini rezultat te poste, Pantić ukazuje na to da će Srbi sa KiM biti upoznati sa svime što Vlada preduzima kada je KiM u pitanju i da će se zajedno tražiti rešenje za svaku od 15 tačaka briselskog sporazuma.

- Potpuno je jasno da država ne može odustati od ovog sporazuma. Potrebno je pronaći najmanji zajednički interes u svemu ovome. Niti Srbija može da odustane od borbe za očuvanje KiM i svog naroda, niti Srbi imaju prava da okrenu leđa svojoj državi - napominje Pantić.

Sociolog Slobodan Antonić ocenjuje da se Vladi žuri, jer Briselu treba se predstavi kako se sporazum sprovodi.

- Vučićeva poseta nije doprinela da Srbi promene mišljenje i sporazum će verovatno biti primenjen mimo njihove volje - kaže Antonić za "Novosti".

On ne isključuje mogućnost da Vlada povuče neke poteze kojima bi primorala Srbe da prihvate implemenataciju i navodi:

- Mogu da preseku dotok novca na sever. Ali, ako znamo da veliki deo novca ide na institucije od opšteg društvenog značaja kao što su škole, bolnice, univerzitet, onda je teško tek tako odseći ih iz finansijskih tokova.

Stoga će, procenjuje naš sagovornik, verovatno prestati finasiranje eventualnih bezbednosnih struktura, jer na severu, bar takvo tvrde na Zapadu, postoji između 800 i dve hiljade ljudi koji pripadaju bezbednosnim strukturama.

- Vlada može da preseče dotok novca tim strukturama, da one ne budu direktno finansirane iz Srbije, nego preko banaka koje imaju veze sa Prištinom. To bi se Briselu moglo prikazati kao sprovođenje sporazuma, na osnovu čega bi mogao da bude dodeljen datum Srbiji - procenjuje Antonić.

Da će prekid finansijskih davanja biti jedan od načina "ubeđivanja" misli i istoričar i predsednik Narodnog kluba Čedomir Antić.

- Vlada će, ukoliko ne uspe da ubedi Srbe podzemnim pritiscima, podmetanjima i drugim varkama, verovatno prekinuti finansijska davanja. Bilo bi čudno da srpska policija ili vojska, kojima je zabranjeno da uđu na KiM izvrše nasilje nad tamošnjim Srbima. Poznajući izopačenost nemačke politike prema Srbiji i srpskom narodu takva opcija mi se ipak ne čini baš u potpunosti nemogućom. Mislim, međutim, da ljudi koji vode Srbiju znaju da bi im se to jednoga dana moglo veoma loše vratiti - ističe on za naš list.

Antić kao mogućnost ne isključuje i to da se stvori lažni utisak da Srbi sa severa prihvataju implementaciju:

- Što se lažne slike tiče, ona je tu. Postoji lažna slika da naša vlada i predsednik republike nisu priznali nezavisno albansko Kosovo... Zašto ne bi tako predstavili i stav Srba prema briselskom sporazumu.

Antić je uveren da je Vučićeva poseta severu bila "poseta simbolike i disciplinovanja". Važno je, kaže on, pokazati moć i autoritet.

- Vrlo je jasno da je većina koja je podržala sporazum prekršila Ustav, Rezoluciju i Platformu za pregovore. Srpske vođe i birače na severu Kosova je možda moguće pokolebati, ali je činjenica da su oni svih ovih godina glasali za nešto drugo, dajući često glas ljudima koji sada vode Srbiju. Siguran sam da Vlada može da u potpunosti pokori vođe, ipak to ne znači ništa - uveren je ovaj istoričar.

- Koliko je meni poznato nikome do sada nisu upućene pretnje, niti je bilo ko iz Vlade ucenjivao Srbe na KiM zbog činjenice da ne prihvataju sporazum. Takve informacije se puštaju iz onih krugova u Beogradu i u međunarodnoj zajednici koji ne žele dobro ni Srbiji ni srpskom narodu. Ne postoji pravni osnov da neko izgubi posao zato što ima drugačije mišljenje.

I Borislav Stefanović, poslanik DS i nekadašnji šef pregovaračkog tima, kaže za "Novosti" da država u rukama ima instrumente kojima može da ukloni otpor Srba sa severa, a jedan od načina je i pretnja otkazima:

- U svakom slučaju, Vladi neće biti lako da ih ubedi, jer su Srbi i dalje protiv sporazuma. Protive mu se iz različitih razloga - stranačkih, političkih, poslovnih... Nikada ih nije bilo lako ubediti. Dovoljno je da se jedna struktura protivi, pa je sporazum nemoguće primeniti.

Čedomir Antić podvlači i da sprovođenje briselskog sporazuma bez Srba podrazumeva da vlast u tim krajevima preuzme malobrojna grupa srpskih kvislinga (kao na jugu Kosova), ili dovedeni albanski okupatori. Ako bi se tako nešto dogodilo, u oba slučaja neće biti dobro za srpski narod na severu Kosova.

KOSOVO NEĆE DOBITI POZIVNI BROJ

ŠEF beogradskog tima za tehničke pregovore s Prištinom Dejan Pavićević demantovao je tvrdnje zamenika kosovskog premijera Edite Tahiri da se Beograd saglasio da Kosovo ima svoj međunarodni pozivni telefonski prefiks.

Naime, Tahiri, koja je šef kosovske delegacije u razgovorima o tehničkim pitanjima sa Beogradom, kazala je da se Srbija saglasila da Kosovo ima svoj pozivni telefonski broj, odnosno da je saglasna da se otklone smetnje koje su do sada stvarane Kosovu i da mu Međunarodna unija za telekomunikacije dodeli pozivni broj 383 ili 384.

- U Briselu se razgovaralo o mnogo tema, ali ništa nije dogovoreno, Beograd se nije saglasio ni sa čime - istakao je Pavićević, dodavši da je prilikom razgovora i jedna i druga strana iznela niz predloga.

On je istakao da, po pravilima ITU, samo priznate države mogu dobiti međunarodni prefiks, tako da Srbija, kako objašnjava, nema šta da otklanja ili ne otklanja bilo kakve prepreke, jer Kosovo "kao nepriznati entitet ne može samo po sebi dobiti takav prefiks".

Pavićević je naveo da takav prefiks može da dobije jedino Srbija i da ga ustupi na privremeno korišćenje, ali da se o tako nečemu nije razgovaralo.

Ranđel Nojkić, direktor Pošte Srbije na Kosmetu, ističe da je i ranije bilo najava da će se problem rešiti preko Crne Gore ili Makedonije. On smatra da je, ukoliko se reši pitanje pozivnog broja Kosova, realno očekivati da se reši i pitanje fiksne i mobilne telefonije u srpskim sredinama, a koje su im kosovske vlasti isključile pre više od četiri godine.

- Kada su iz Kosovske agencije za telekomunikacije skidali uređaje mobilnih operatera iz Srbije većim delom su prekinuli i fiksnu telefoniju u srpskim sredinama, a obećanja koje smo nažalost dobijali i od naših ljudi u "Telekomu" i Vladi Srbije, da će to pitanje rešiti, do danas nije ispunjeno. Zato smatram da ukoliko se reši pitanje pozivnog broja za Kosovo, mislim da je realano očekivati i rešenje fiksne i mobilne telefonije u srpskim sredinama - kaže Nojkić. (D. Z.)

DAČIĆ: NE OČEKUJEM NOVE USLOVE

PREMIJER Ivica Dačić izjavio je da će Srbija - ako želi da dobije datum - morati da postigne "neki dogovor" o planu implementacije briselskog sporazuma.

- Ali opet sa druge strane, postoje neke granice iza kojih ne možemo da pređemo - kazao je premijer. - Ja sam realan čovek i znam da postoje problemi i znam da je radnim grupama teško da donose odluke i da je lakše da neko na vrhu donese odluku. Tako će biti i ovoga puta. On je rekao da će se u ponedeljak sastati sa ministrom inostranih poslova Nemačke Gvidom Vesterveleom, da sledi sastanak sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem, a uskoro i sastanak sa britanskim ministrom Vilijamom Hejgom i da smatra da je sigurno da, ako se sve uradi sledeće nedelje odmah započeti i procedura u nemačkom Bundestagu. Premijer je naglasio da od Nemačke ne očekuje nove uslove za dobijanje datuma.

- Bilo ih je dovoljno, a ja očekujem isključivo posete koje će predstavljati ohrabrenje - rekao je Dačić nakon sastanka sa predsednikom Socijalističke partije Republike Srpske Petrom Đokićem.