Ustav čeka da Srbije

BEOGRAD - Srbija je od nedelje u podne u zvaničnoj referendumskoj kampanji. Konačnu reč o najvišem pravnom aktu daće građani, odgovarajući na pitanje: "Da li ste za potvrđivanje novog Ustava Republike Srbije". Jednoglasno "da" za najviši pravni akt već je stiglo od čak 242 poslanika, kada je Ustav usvojen. Stranke su tada pozvale i birače da budu jedinstveni na referednumu 28. i 29. oktobra.
     Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković potpisao je juče i Odluku o raspisivanju referenduma, pa će kampanja, koja ne može biti kraća od 15, ni duža od 90 dana, trajati skoro ceo mesec. Prvi put će na biračkim mestima biti istaknuta samo srpska zastava, a građane čeka ista procedura, kao i tokom svim ranijih glasanja: birački spiskovi, zaštini sprej na prstu i ubacivanje listića u providnu glasačku kutiji.
     Ceo ovaj proces nagovestiće konačan kraj posla oko Ustava koji, s prekidima, traje od 2000. godine. Poslednjih nedelja, kada je izrada najvišeg pravnog akta ušla u furioznu završnicu, stizale su oprečne vesti: od onih da je kompromis na vidiku, do toga ko neće da odustane od "zacrtanog". Međutim, to što je u preambuli novog Ustava zapisano - Kosovo i Metohije je sastavni deo Srbije - bio je jak motiv da se stavi tačka na usaglašeni tekst.
     Upravo to su parlamentarne stranke, tokom preksinoćne rasprave o Predlogu ustava, isticale kao glavni razlog zašto su odustale od nekih prvobitnih zahteva. Po izmenjenom Poslovniku o radu parlamenta sednica je prvi put sazvana kao posebna, ali posebno je bilo i to što politički protivnici nisu razmenjivali uobičajene teške reči. Svi su govorili o razlozima zašto će glasati "za" i citirali odredbe Ustava, koje su doživeli i kao ostvarenje dela programa svoje stranke.
     Zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić je izrazio posebno zadovoljstvo što je Kosovo i Metohija istaknuto i u preambuli novog Ustava, što će u nekim segmentima pripadnici nacionalnih manjina imati veća prava nego Srbi i što je Srbija definisana kao država srpskog naroda, zasnovana na evropskim principima i standardima.
     - Ponosam sam sam što darujemo Ustav države Srbije i Srbima i svim građanima koji u njoj žive - poručio je Nikolić sa skupštinske govornice.
     Za Miloljuba Albijanića, šefa poslaničke grupe G 17 plus, važno je to što novi najviši pravni akt sadrži Povelju o ljudskim i manjinskim pravima, kao i to što se već prvim članom "građanska i nacionalna država Srbija spajaju u jednu celinu".
     - Ponosni smo što smo vratili obeležja našoj državi i što je pred nama najvažniji dokument koji smo imali u svojoj političkoj karijeri - rekao je Veroljub Stevanović, šef kluba NS-samostalni poslanici 9+9.
     Ivica Dačić, predsednik poslaničke grupe SPS, veliki plus novom Ustavu dao je zato što nije predlog samo jedne partije, zato što doprinosi očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije i zato što se u njemu ističe socijalna pravda...
     Svi govornici posebno su istakli ono što se i večitim optimistima do pre neki dan činilo gotovo nemoguće: tekst novog Ustava rezultat je zajedničkog rada i vlasti i opozicije u Skupštini Srbije. Buran aplauz označio je kraj sednice, mada su poslanici onaj "pravi" sačuvali za proglašenje Ustava.


     SPREMAN I NOVAC
     USTAV koji se menja propisao je "strogu" proceduru za promenu, pa je potrebno da se na referendumu za novi državni akt izjasni više od polovine birača upisanih u spisak. Nedavnim rebalansom budžeta, 586 miliona dinara je namenjeno za organizovanje izjašnjavanja, od toga: 311 miliona Skupštini, 150 miliona parlamentarnim strankama i 125 miliona dinara Vladi Srbije.
     Prema Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, ako na birališta ne izađe dovoljno građana, sledeće izjašnjavanje moguće je zakazati tek za pola godine.


ODLUKA O BUDUĆNOSTI
     - ZA referendum su određena dva dana kako bi se građanima, koji zakasne u subotu, omogućilo da se u noći između subote i nedelje zapitaju mogu li mirno da spavaju dok se o državi i njihovoj budućnosti odlučuje bez njihovog glasa. Zato će moći da izaberu subotu ili nedelju, bez zabrinutosti da će zakasniti. Jer, na ovakvom referendumu ne sme da se pogreši.
     Ovako je predsednik Skupštine Predrag Marković juče objasnio zašto će izjašnjavanje biti i 28. i 29. oktobra. Potpisujući odluku o raspisivanju referenduma, Marković je rekao da tokom oktobra neće sazivati sednice.
     - Zakon omogućava 15 dana za kampanju, ali ona će trajati dvostruko više. Jer, ako su pravnim stručnjacima i političarima bili potrebni šest godina i odluke dva saziva Skupštine da usaglase jezik i načela pravnih normi, onda mora da se da najviše vremena građanima da shvate zašto je Ustav važan.


PREDSEDNIK VLADE VOJISLAV KOŠTUNICA

POČETAK PREPORODA
     VEĆ ovog časa, iz Narodne skupštine, jednim glasom pozivamo sve građane da izađu na referendum i izglasaju novi Ustav, potvrđujući da je Srbija moderna, demokratska država i da je Kosovo, ne samo sastavni deo naše teritorije, nego i neotuđivi deo svakoga od nas.
     Ovako se predsednik Vlade Vojislav Koštunica obratio poslanicima u Skupštini u tom, kako je rekao, "istorijskom času za Srbiju kada su se dva najvažnija državna i nacionalna interesa prirodno stopila u jedan". Premijer je poručio da je za njega Ustav bio fundamentalni cilj, za koji se borio u granicama svojih moći.
     - Ovo je za Srbiju novi veliki početak koji na referendumu mora biti snažno potvrđen suverenom narodnom voljom - rekao je Koštunica. - Ovo je Ustav za preporod Srbije.




PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADIĆ
ISKORAK DRŽAVE
     VEOMA je važno, u političkom smislu, što smo se deklarisali kao društvo koje želi da pripada evropskim principima i vrednostima, društvo koje hoće da obezbedi bolji život našim građanima, da se bori protiv siromaštva, što nam je posle donošenja Ustava najvažniji zadatak - poručio je sa skupštinske govornice predsednik Srbije Boris Tadić, pozivajući građane da se na referendumu izjasne za ponuđeni tekst.
     - Ima zemalja koje imaju dobar ustav, a lošu politiku, ali nema zemlje koja ima loš ustav, a dobru politiku - rekao je Tadić. - Ovaj Ustav nije idealan, ali je neuporedivo bolji od prethodnog. Mi danas pravimo snažan iskorak u odnosu na Srbiju devedesetih, donoseći Ustav koji nam omogućava da Srbiju konačno ustoličimo kao modernu evropsku državu.

REAGOVANjA :

BOJAN PAJTIĆ:
NE MOŽE SVE      - DOBILI smo 90 odsto traženog, a Skupštinu Srbije nikada nećemo moći da nateramo da izglasa sve što želimo. Poziv na bojkot referenduma bio bi kontraproduktivan, a za Vojvodinu je najvažnija ekonomska samostalnost, koja je sada zagarantovana - rekao je Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine.

BOJAN KOSTREŠ:
TRAŽENO VIŠE     - VOJVODINA je u Ustavu dobila samo određenu finansijsku autonomiju, ali to ni izdaleka nije ono za šta se zalagala pokrajinska administracija. Pravni eksperti analiziraju Ustav i na prvi pogled je jasno da će biti još primedbi. Posle detaljne analize odlučiću da li ću građane Vojvodine pozvati na bojkot - izjavio je Bojan Kostreš, predsednik Skupštine Vojvodine.


JOŽEF KASA:
SAMO ODGOVORNO
     - NEĆEMO se ponašati neodgovorno, jer je na nacionalnim manjinama velika odgovornost za usvajanje novog Ustava. Ako su naši zahtevi ispunjeni, pozvaćemo birače da izađu na referendum, ako nisu - pozvaćemo ih na bojkot - poručio je Jožef Kasa, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara.


VLADAN BATIĆ:
PODSEĆA NA AVNOJ
     - USTAV je donet na hajdučki, ustanički, kozački, atamanski način... Takva će mu i biti sudbina. To kako je usvojen u Skupštini Srbije neodoljivo podseća na zasedanja AVNOJ-a - ocena je Vladana Batića, predsednika DHSS.

ČEDOMIR JOVANOVIĆ:
SRAMOTAN TEKST      - OVO je sramotan tekst Ustava. Mi krećemo u kampanju "NE partijskom, DA građanskom ustavu". Zatražićemo od Venecijanske komisije pravno tumačenje Ustava, a podnećemo i inicijativu referendumskoj komisiji sa zahtevom da naši kontrolori budu na referendumu - najavio je Čedomir Jovanović, predsednik LDP.

PRIŠTINA
BIĆE TEŽE       VLASTI na Kosovu i glavne opozicione stranke ocenile su da odluka Skupštine Srbije o novom Ustavu, u kojem se Kosovo definiše kao sastavni deo Srbije, neće imati nikakav uticaj na pregovarački proces. Predstavnici kosovskih Albanaca ocenjuju da je to "još jedna provokacija kojom Beograd sebi otežava posao".