Odgovornost na svima, a samo je jedan krivac

U SRBIJI drumovi presecaju prugu na 2.138 mesta. Branici, polubranici, svetlosna i zvučna signalizacija zaustavljaju vozila na svega 502 pružna prelaza. Znakovi - Andrejin krst i "stop" jedino su obezbeđenje na čak njih 1.636. Samo na prelazima je od 2015. godine poginulo najmanje 28 ljudi.

Ove crne brojke i tragedije po pravilu samo kratko zabrinu javnost i pokrenu temu "ko je kriv", a onda brzo padaju u zaborav. Ministarstvo građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja bi po svim osnovama trebalo da pokrene temu sopstvene objektivne odgovornosti, pa onda i ostalih institucija u nizu. Nažalost, i ovoga puta sve se završilo odbacivanjem krivice.

PROČITAJTE JOŠ - NOVI DETALjI TRAGEDIJE U NIŠU: Putnici iz autobusa vrištali "Koči, ide voz!"

Poslednja nesreća, u Nišu prošle nedelje, prekinula je pet života. Tada su stradali Aleksa Dimitrijević (15), Bogomir Lazić (75), Danijela Stanković (48), Marijana Kocić (17) i Nataša Janković (43). Sud će utvrditi na kome je krivično-pravna odgovornost, ali javnost nastavlja da se pita jesu li u godinama za nama institucije i nadležni mogli da učine više kako bi broj poginulih i povređenih bio značajno manji.

Krsto Lipovac, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, ističe da je neophodna naučna studija koja bi odgovorila kako koji prelaz u Srbiji treba rešiti. Od četiri tipa, prelaz obezbeđen samo drumskom signalizacijom nosi najveći rizik.

- Tehnički gledano, takve prelaze ne možemo smatrati sasvim bezbednim, jer vozač drumskog vozila, u određenim vremenskim uslovima, ne može da vidi voz - upozorava profesor Lipovac. - Voz koji ide brzinom od samo 80 kilometara na sat, za jednu sekundu pređe 22 metra, a za pet sekundi 110 metara. Ukoliko je vidljivost manja od 100 metara, vozač ga nije video. Vozilo koje je krenulo, prugu ne može da pređe za pet sekundi. To nikada nisu ravni prelazi. Osim unapređenja infrastrukture, mora da se radi i na svesti vozača. Kreatori sistema moraju da unaprede infrastrukturu i stvore uslove da se bezbedno prelazi preko prelaza, a onda da se od vozača traži da to poštuju.

PROČITAJTE JOŠ - TRAGEDIJA U NIŠU: Marijana sanjala da bude oficir, Aleksa bokser

Pored krivično-pravne odgovornosti, naglašava profesor Lipovac, postoji i odgovornost institucija, a na kraju je politička odgovornost onih koji upravljaju sistemom.

- Kada pričamo o stručnoj odgovornosti, ja se stalno preispitujem da li dovoljno upozoravam studente - iskren je Lipovac. - Mora da se preispita odgovornost nekoga u "Železnicama" i "Putevima Srbije", ali i nadležnih, bilo u Ministarstvu saobraćaja, bilo u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Mora da se preispita odgovornost i nekoga ko je član Tela za koordinaciju bezbednosti u saobraćaju, pa i medija da li su učinili dovoljno.

Žrtve Aleksa Dimitrijević (15), Bogomir Lazić (75), Danijela Stanković (48), Marijana Kocić (17) i Nataša Janković (43)

Stručna i institucionalna odgovornost je mnogo šira i važnija, jer od toga zavisi unapređenje sistema, smatra naš sagovornik:

- Treba formirati instituciju koja će se baviti ovim poslom. To ne može da radi jedan inženjer u "Železnicama". Ako nemate u "Železnicama" i "Putevima Srbije" ljude koji će se osam sati baviti samo tim problemom, on se neće rešiti. To može da bude odsek za bezbednost pružnih prelaza, koji bi radio u saradnji sa naučnim institucijama, sa planerima. To je jedini način da se unapredi sistem pružnih prelaza. Važna je koordinacija i "Železnica" i "Puteva Srbije" i neko iznad mora da koordinira.

U "Infrastrukturi Železnica Srbije" tvrde da nigde u Evropi nisu svi putni prelazi obezbeđeni rampama, jer za to ne postoji saobraćajni, tehnološki, ni ekonomski razlozi.

- Za sve nesreće i nezgode nastale na putnim prelazima u navedenom periodu odgovorna su bila treća lica koja su upravljala drumskim vozilom - kaže Nenad Stanisavljević, zadužen za odnose sa javnošću u "Infrastrukturi Železnica". - Železnički saobraćaj uvek ima prednost u odnosu na drumski saobraćaj na putnim prelazima, bez obzira na rang puta, što je propisano Zakonom o železnici i Zakonom o putevima. Učesnici u drumskom saobraćaju se često upuštaju u opasne i rizične situacije ne vodeći računa o železničkoj i saobraćajnoj signalizaciji.

Godišnje na putnim prelazima u Srbiji svojom nepažljivom, neopreznom i neodgovornom vožnjom, vozači drumskih vozila oštete više od 2.000 branika i polubranika. Zbog krađa delova železničke infrastrukture svakodnevno je van funkcije oko 20 putnih prelaza u Srbiji.

PLANIRANA AUTOMATIZACIJA

PLANIRA se automatizacija 60 putnih prelaza naredne godine, i to iz sredstava Svetske banke u iznosu od 13 miliona dolara. U okviru radova na rehabilitaciji elektrotehničke infrastrukture, vrednih oko 3,5 miliona evra, u beogradskom železničkom čvoru i na deonici barske pruge od Beograda do Valjeva, biće postavljeno 120 kilometara optičkih kablova. Zahvaljujući tome, biće osvetljeno 25 putnih prelaza od Beograda do Valjeva, a na njima će biti instaliran i video-nadzor.

NEMA ODGOVORA

MINISTARSTVO građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u ponedeljak smo pitali da li veruju da i oni snose deo institucionalne odgovornosti za nedavnu nesreću. Odgovor nismo dobili. U junu 2014. godine Vlada je formirala Telo za koordinaciju bezbednosti saobraćaja na putevima, kojim rukovodi potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Zorana Mihajlović

ŽIVOT JE UVEK NAJSKUPLjI

TROŠAK izgubljenog života u saobraćajnoj nesreći, prosek Evropske unije, iznosi 2,27 miliona evra. U ovu nezahvalnu računicu se uključuje humani, nematerijalni trošak, ali i to koliko košta gubitak vremena, šteta, lečenje...

- U Srbiji je na pružnim prelazima, samo u 2016. i 2017. godini poginulo 18 ljudi, što predstavlja trošak od 41 milion evra - objašnjava profesor Krsto Lipovac. - Da se napravi jedan pružni prelaz, košta između 100.000 i 200.000 evra. Znači da smo za 41 milion evra mogli da napravimo 400 pružnih prelaza. Spreman sam da uvek branim tvrdnju da je ekonomski opravdano godišnje uraditi od 200 do 400 pružnih prelaza.