Srbiji izručeno 230 kriminalaca

OD 1. januara prošle godine pa do danas Srbija je podnela 260 molbi drugim zemljama da joj se izruče osumnjičeni za razna krivična dela, pokazuju podaci Ministarstva pravde. Takođe, u istom periodu izručeno je oko 230 osoba. Među njima nisu samo naši državljani, već ima i stranaca koji su na teritoriji Srbije počinili neko krivično delo.

PROČITAJTE JOŠ - Srbija čeka izručenje čak 370 kriminalaca

Među onima čije se izručenje čeka već nekoliko godina je Lozničanin Dobrosav Gavrić, osuđen na 35 godina zatvora zbog ubistva Željka Ražnatovića Arkana, koji je uhapšen u Južnoafričkoj Republici 2011. godine zbog posedovanja narkotika. Srbija je tražila i ekstradiciju Vladimira Milisavljevića, pripadnika "zemunskog klana" koji je u Španiji uhapšen sa Lukom Bojovićem, za kojim je takođe raspisana poternica zbog izdržavanja zatvorske kazne od 15 meseci zbog falsifikovanja isprave i nedozvoljenog posedovanja pištolja. Milisavljević je pred Specijalnim sudom u Beogradu osuđen na 35 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića, kao i na 40 godina robije zbog dela koja je počinio kao pripadnik "zemunskog klana".

PROČITAJTE JOŠ - TAJNA LISTA: Osvežen spisak kriminalaca kojima je zabranjen ulazak u Srbiju

U međuvremenu, madridski sud je osudio Bojovića na 18 godina zatvora zbog držanja arsenala oružja, falsifikovanja dokumenata i jer je bio član kriminalne grupe. Sa druge strane, pred istim sudom Milisavljeviću je izrečena kazna od 21 godine zatvora zbog ubistva Milana Jurišića Jureta. U Španiji je uhapšen i Siniša Petrić, zvani Zenica, čije se izručenje takođe traži. On je kao pripadnik ozloglašene grupe Marinka Magde osuđen na višegodišnju robiju zbog niza ubistava. Petrić je 1999. godine zbog dobrog vladanja pušten na slobodan vikend, što je iskoristio da pobegne.

Na adresu Višeg suda u Beogradu za prvih šest meseci ove godine stiglo je i 16 molbi za ekstradiciju stranih državljana za koje se sumnja da su izvršioci nekih krivičnih dela u zemljama koje ih potražuju i za kojima su zbog toga raspisane Interpolove poternice. Među njima su i oni kojima se na teret stavljaju ratni zločini, kao i dela iz oblasti organizovanog kriminala. Od tog broja, rešeno je njih sedam i sve odluke su, prema podacima koje smo dobili, u korist država koje su podnele zahteve.

U ovu statistiku, pošto je obuhvatila period od početka januara do kraja june ove godine, ne računa se odluka suda doneta krajem prošlog meseca, kad je odbijena molba Rumunije za izručenje tamošnjeg poslanika Sebastijana Gice. On je prošle godine uhapšen u Beogradu po poternici svoje zemlje zbog sumnje da je izvršio više krivičnih dela, među kojima su pranje novca, primanje i davanje mita, ucena, trgovina uticajem i nezakonita upotreba poverljivih informacija koje nisu namenjene javnosti.

Tokom prošle godine, beogradskom Višem sudu stigle su 44 molbe za ekstradiciju. Od 33 koje su rešene, udovoljeno je u 22 slučaja, dok je za 11 bio negativan odgovor. Ostatak je ostao nerešen i prebačen u rad za ovu godinu.

Među onima za koje je odobrena ekstradicija su dvojica državljana Australije Tristan Voters i Rohan Arnold. Oni su sredinom januara uhapšeni u beogradskom hotelu "Metropol", zbog sumnje da su učestvovali u međunarodnom švercu kokaina, i za kojima je Australija raspisala poternicu.

- Postupak za izručenje okrivljenih i osuđenih lica pokreće se po molbi strane države koja se podnosi Ministarstvu pravde Republike Srbije - objašnjavaju u Ministarstvu pravde.

- Rok za podnošenje molbe je 18 dana od privođenja, uz mogućnost da se na molbu strane države u opravdanim slučajevima može produžiti na 40 dana. Nadležni sud odlučuje o ispunjenosti uslova za izručenje, a ministar o njegovoj opravdanosti.