Vreme tanji iskaze dece

DECA starija od četiri godine mogu da daju forenzički iskaz, a s uzrastom se sposobnost mališana da ispričaju iskustvo povećava. Prepričavanje događaja se, zbog promena u iskustvu, znanju, osipanju tragova pamćenja i brojnih drugih faktora, s vremenom menja. Zato decu treba intervjuisati što pre, ali ne i odmah posle događaja. Kvalitet i bogatstvo informacija smanjuje se odlaganjem, a mališani kao izvor podataka postaju podložniji "kontaminaciji" zapamćenog. No, u praksi se, ipak, često dešava da deca daju iskaz i posle nekoliko godina.

Ovako o ispitivanju maloletnika govori dr Ivana Milosavljević Đukić, rukovodilac Prihvatilišta za urgentnu zaštitu zlostavljane dece. Mališani svedoci u slučajevima teških krivičnih dela, u žižu javnosti dospela su posle ubistva pevačice Jelene Marjanović. Njena ćerka Jana je nekoliko puta saslušana u predistražnom postupku, a ovih dana čeka se odluka tužilaštva da li će iskaz devojčice biti korišćen na sudu.

PROČITAJTE JOŠ: Utvrđuju može li Jana da svedoči

Doktorka Ivana Milosavljević Đukić naglašava da je važno da stručnjaci koji uzimaju iskaz budu vrhunski obučeni, budući da deca mlađa od osam godina imaju poteškoće da tačno odrede da li se neki događaj u prošlosti desio pre ili posle nekog drugog.

- Do šeste-sedme godine, deca imaju teškoće s razumevanjem pojmova koji označavaju učestalost kao što su - ponekad, često, retko - kaže dr Milosavljević Đukić. - Osim toga, pamćenje nije samo kognitivni proces već zavisi i od raspoloženja, emocionalnog i fiziološkog stanja organizma, fizičkih obeležja okoline... Ukoliko je dete svedok ubistva ili nasilja, a od tog događaja prođe godinu i više, treba imati u vidu da su mlađi mališani podložniji sugestijama od starije dece.

- Deca su podložna uticajima ukoliko odrasli često ponavljaju lažne sugestije i kreiraju stereotipe, traže od njih da vizuelizuju nepostojeće događaje, ako pitanja postavljaju autoritativno, odnosno ukoliko zastrašuju decu ili iznose moralne sudove - objašnjava dr Ivana Milosavljević Đukić. - Većina psihologa, ipak, saglasna je da se mogućnost sugerisanja detetu umanjuje kako mališani odrastaju. Zato uzimanje forenzičkog iskaza od dece najviše zavisi od iskustva, veštine i strpljenja ispitivača.

Da li će se deca, tokom uzimanja izjave, "otvoriti" ili ne, po rečima dr Olivera Vidojevića, dečjeg psihijatra i sudskog veštaka, umnogome je "u rukama" ispitivača. U razgovoru za "Večernje novosti", dr Vidojević je objasnio da mališane svedoke ubistava i nasilja ispituju specijalno obučeni psiholozi, psihijatri i socijalni radnici.

- Sve vreme dok se uzima izjava, imamo u vidu dobrobit mališana i, istovremeno, da se od njega dobije što potpunija i verodostojnija informacija koja može da se iskoristi na sudu - rekao je dr Vidojević. - Izjava se uzima dva-tri, a u nekim slučajevima i do šest puta. Sve se radi rečnikom bliskim detetu, dok se istovremeno proverava da li dete razume šta ga pitamo. Nastoji se i da se pitanja, najteža za osećanja deteta, postave na kraju. Važno je i da se u ispitivanju mališana dobiju činjenice koje se nedvosmisleno uklapaju u događaj.

PROČITAJTE JOŠ: Još se vaga hoće li Jana svedočiti

Kako kaže naš sagovornik, veštaci koji rade forenzički intervju, dete nikad ne ispituju više od 45 minuta. U slučaju predškolskog uzrasta i kraće.

- Ipak, da bi dete manje puta dolazilo na ispitivanje, praktikuje se da se u prostoriji za ispitivanje nalaze i kamere kako bi stručnjaci snimak ispitivanja mogli više puta da pregledaju i vide sve reakcije i pokrete deteta.

Thinstock

OPUŠTENO I PRIRODNO

UZIMANjE forenzičkih izjava od dece kod njih uvek izaziva nelagodu i strepnju - objasnio je dr Oliver Vidojević. - Naš zadatak je da dobijemo što više validnih činjenica neophodnih tužilaštvu i sudu, a da im ne škodimo. Ispitivanje se obavlja po naučno propisanim metodama, u ambijentu prilagođenom i bliskom mališanima tako da se oni osećaju opušteno, prirodno i što spontanije.

ZAKON POSEBNU PAŽNjU POSVEĆUJE ZAŠTITI MALIŠANA U SUDSKIM POSTUPCIMA

PITANjA PREKO PSIHOLOGA, PEDAGOGA...

KADA je maloletna osoba svedok u postupku, u njega su obavezno uključeni stručnjaci Centra za socijalni rad i neko od roditelja i zakonski određen zastupnik deteta, objašnjava za "Novosti" Jovanka Zečević Anđelković iz Advokatske kancelarije "Fila".

- U praksi, svedočenju obično prisustvuju i psiholog i pedagog, a prethodi mu stručna anamneza da li je dete ili maloletno lice sposobno da svedoči. Zakon oslobađa od dužnosti svedočenja ono maloletno lice koje se, s obzirom na uzrast i duševnu razvijenost, ne može ispitati kao svedok.

Svedok koji nije punoletan može dobiti status posebno osetljivog svedoka. Ovakvo rešenje donosi tužilac, predsednik veća ili sudija pojedinac. Ako smatra da je to potrebno, organ postupka može doneti i rešenje o postavljanju punomoćnika svedoku iz redova advokata koji su licencirani iz oblasti poznavanja prava deteta.

Thinstock

Posebno osetljivom svedoku pitanja se mogu postavljati samo preko organa postupka koji će se prema njemu odnositi sa posebnom pažnjom, a ispitivanje se obično obavlja uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica.

Ovakav svedok se može ispitati i preko video-linka, bez prisustva stranaka i drugih učesnika u postupku, a pitanja mu se postavljaju preko sudije, psihologa, pedagoga, socijalnog radnika... Posebno osetljivi svedok može se ispitati u svom stanu ili u ovlašćenoj instituciji koja je stručno osposobljena za rad sa posebno osetljivim grupama. On ne može da bude suočen sa okrivljenim, osim ako to okrivljeni zahteva, a organ postupka dozvoli vodeći računa o stepenu osetljivosti svedoka. (V. C. S.)