Sudska praksa je preblaga prema silovateljima dece

U REGISTAR pedofila upisano je 66 imena, među kojima su i oni koji su seksualno zlostavljali ne samo tuđu, već i svoju decu. Između 2014. i 2016. godine za obljubu nad detetom osuđeno je 36 ljudi, dok se podaci za 2017. još čekaju.

Većina krivaca dobila je zatvorske kazne, a od prošlog leta sudovi ne smeju da izriču sankcije ispod zakonskog minimuma od pet godina. I pored toga deluje da nije dovoljno urađeno da se zaštite žrtve i adekvatno kazne počinioci. A kao jedan od glavnih problema stručnjaci navode preduge sudske procese i to što se previše cene olakšavajuće okolnosti.

PROČITAJTE JOŠ: Komšija pokušao da siluje dete?

Gotovo da nema nedelje a da se na stranicama crne hronike ne pojave naslovi "otac obljubio kćerku", "deda silovao unuku", "komšija napastvovao maloletnika"... Samo u poslednje tri nedelje čak tri ovakva slučaja izbila su u javnost. Jagodinska policija uhapsila je 18. maja G. M. (38) zbog sumnje da je silovao šesnaestogodišnju rođaku. Osumnjičeni i njegova supruga bili su hranitelji devojčice čiji otac je ubio njenu majku 2014, a potom izvršio samoubistvo.

Smederevac N. B. (56) uhapšen je samo dan ranije zbog sumnje da je silovao ćerku nevenčane supruge, četrnaestogodišnju devojčicu ometenu u razvoju. Pre toga, za prvomajske praznike, u Knjaževcu je uhapšen B. V. (45) zbog sumnje da je silovao sina od njegove jedanaeste godine.

U Starim Banovcima, 21. aprila, uhapšen je D. R. (65) zbog sumnje da je držao zatočenu četrnaestogodišnju devojčicu u kući, gde se sumnjiči da ju je silovao. U selu kod Jagodine, 16. februara, uhapšen je D. P. (65) zbog sumnje da je tokom sedam godina silovao sina (14), a G. K. (49) iz Kasidola uhapšen je 29. januara zbog sumnje da je seksualno zlostavljao sedmogodišnju devojčicu, dete ljudi kod kojih je radio kao nadničar.

Kuća u Despotovcu u kojoj se, navodno, dogodio jedan od poslednjih slučajeva seksualnog zlostavljanja

Primeri su brojni, a u Komitetu pravnika za ljudska prava Jukom kažu da nije problem u domaćim zakonima, već u sudskoj praksi. Procesi dugo traju, a sudije previše cene olakšavajuće okolnosti za okrivljene, viktimizujući tako po drugi put žrtve. I advokat Tihomir Konstantinović konstatuje da je jedan od razloga za porast ovog krivičnog dela blaga kaznena politika:

- Kada bi bila uvedena doživotna robija, siguran sam da bi opao broj najtežih krivičnih dela. Ovo što se danas dešava maloletnim žrtvama neprimereno je civilizovanom društvu. Država gleda da smanji broj ljudi koji izdržavaju zakonsku kaznu, zbog ekonomskog momenta, a svedoci smo da osuđenici kada izađu iz zatvora čine istovrsna ili još teža krivična dela.

On dodaje da je pojava da očevi siluju sopstvenu decu nešto što zaslužuje mnogo oštrije kazne. Zakoni, kaže, moraju dosledno da se primenjuju, bilo da je u pitanju običan čovek ili poznata ličnost, i ne smeju da budu na zakonskom minimumu. Problem je i kombinacija anglosaksonskog i rimskog prava, koja se kod nas koristi.

- Izricanje mere kućnog pritvora ili zatvora, sa ili bez nanogvice, na neki način stimuliše potencijalne izvršioce - objašnjava Konstantinović. - Oni se ne plaše ni kada znaju da zakonodavac predviđa uslovni otpust posle dve trećine izdržane kazne, a primena alternativnih sankcija ni u kom slučaju nema karakter preventive. Nasuprot tome, svaki potencijalni izvršilac teških dela dobro bi razmislio kada bi znao da ga čeka doživotna robija ili duža vremenska kazna.

Posebno oštre, kaže naš sagovornik, treba da budu kazne kada je žrtva obljube maloletnik koji će do kraja života imati traume i koji, kada je počinilac otac, gubi jednog roditelja.

PROČITAJTE JOŠ: PRITVOR ZA OCA MONSTRUMA: Silovao ćerku i odsekao joj kosu

I forenzički psiholog Milan Kostić primećuje da su u poslednje vreme hronike pune slučajeva seksualnog zlostavljanja sopstvene dece.

- Kao izvršioci brutalnih nasrtaja prema ćerkama često se pominju očevi koji su i ranije ispoljavali destruktivno ponašanje, bilo prema suprugama ili drugim članovima porodice, bilo van porodice, kršeći zakonske norme različite vrste - kaže Kostić. - Takvo ponašanje su, neretko, ispoljavali i pre nego što je obelodanjeno da su ovakvi napasnici. Već na osnovu saznanja o ranijim prestupima i, još šire, o agresivnim ispadima u različitim životnim epizodama, sa dosta verovatnoće se može pretpostaviti da je reč o izrazito psihopatskim strukturama. Zaključak je blag ako znamo da takvih zlostavljanja sopstvene dece nema u životinjskom svetu.

Kako Kostić objašnjava, takvi ljudi, u ovim slučajevima, pokazuju stupanj bezosećajnosti prema svojim najbližima koji nesumnjivo oličava drastičnu devijaciju ponašanja.

- Taj poremećaj izražava poremećaj celokupne ličnosti, koji se ne leči u duševnim bolnicama već se osuđuje u skladu sa predviđenim zakonskim kaznama - navodi Kostić. - Mogu se oni po izdržanoj kazni (ili tokom nje) tretirati u specijalizovanim ustanovama za postupanje prema psihopatama. Ili, zavisno od specifičnih problema, u drugim ustanovama koje se bave socijalno-psihološkim i psihopatološkim radom.

Tihomir Konstantinović

Najvažnije je, prema rečima ovog forenzičkog psihologa, da se psihološki profil ličnosti takvog napasnika detaljno ispita.

- Dešavanja u više mesta u Srbiji pokazuju da je preventivni rad neophodan da bi se novi slučajevi na vreme sprečili i to širokom društvenom i stručnom akcijom - naglašava Kostić. - Pojava o kojoj ovde govorimo nije povezana sa slučajevima seksualnih perverzija, poput pedofilije, jer ona ima sasvim druge pretpostavke i zahteva sasvim drugi tretman.

PROČITAJTE JOŠ: Gledala kako joj otac ubija majku, pa sebe, a sada je silovao rođak?

Većina psihologa, ipak, podseća da je veliki broj seksualnih zlostavljača dece, svoje ili tuđe, i sam u detinjstvu bio žrtva ovakvog nasilja.

SAVETOVALIŠTE

PRISTUP podacima iz registra pedofila mogu imati sud, tužilac, policija, Uprava za izvršenje alternativnih sankcija, a uz obrazložen zahtev i državni organ, preduzeće, druga organizacija. Škole, vrtići i institucije koje rade sa decom dužni su da zatraže podatak da li je u Registar upisano lice koje treba da se zaposli. Osuđeniku mogu da budu određene i posebne mere, kao prestanak javne funkcije, zabrana rada sa decom, poseta mestima na kojima se okupljaju maloletnici... Osuđenici moraju da posećuju savetovališta.

BOKAN: SMRTNA KAZNA JE JEDINA PRAVA MERA

S OBZIROM na ograničenu suverenost i na naše prilagođavanje evropskim standardima koji se nisu proslavili, država je, može se reći, u pat-poziciji. Srbija više jadikuje nego što nešto konkretno radi. Mučenje male dece je ključno pitanje etičkog koda jednog društva. To je strašno kad se desi i u toku ratova, a još monstruoznije kad je u miru i iza zatvorenih vrata - kaže, za "Novosti", književnik Dragoslav Bokan.

Registar pedofila treba da bude javan, inače džaba postoji, a priče iz crne hronike treba tretirati kao preventivu, kako bi se ti zločinci kaznili bez ikakve milosti. Silovanje male dece, koje je ravno satanizmu, kažnjava se blaže nego neka druga krivična dela. Mi jedva da koristimo i teške reči, a kamoli teške kazne, slabo reagujemo. Možda će nekom zvučati preoštro, ali smrtna kazna je jedina prava kazna. Pristalica sam da se u javnosti podigne glas apsolutnog revolta, da se sa pedofilima obračunamo kako znamo. Ako to ostane na nivou sudnica i advokata, odvešće i nas i naš sistem vrednosti u propast. (S. V.)