Porodica: Milan je mrtav; Policija: Nemamo potvrdu

BRUTALNA likvidacija ili inscenirana smrt? I dalje je enigma da li je u proteklu sredu u Johanesburugu likvidiran Lozničanin Milan Đuričić Miki, jedan od ubica Željka Ražnatovića Arkana, iako ga njegova porodica uveliko oplakuje. Kako "Novosti" nezvanično saznaju, familija je preko Đuričićeve nevenčane supruge dobila informaciju da je usmrćen.

Ipak, i dalje je otvorena mogućnost da je žrtva čovek koji neodoljivo podseća na njega. Vlasti u Pretoriji nisu potvrdile identitet ubijenog ni Ambasadi Srbije, ali ni srpskoj policiji i obaveštajnim službama, koje su od njih zatražile podatke!

PROČITAJTE JOŠ: Porodica tvrdi: Miki Đuričić je mrtav

Dodatnu identifikaciju, ukoliko je reč o Đuričiću, ometa i činjenica da je u Južnoafričkoj Republici (JAR) državni praznik. Pre ponedeljka, 30. aprila, kako se veruje, Srbija neće dobiti informacije da li je reč o Đuričiću ili ne.

Za to vreme, rodbina u Loznici uveliko oplakuje Milana. Njegovim sestrama, prema nezvaničnim saznanjima, tužnu vest je javila žena sa kojom je ovaj Lozničanin živeo tokom bekstva.Bliski rođak porodice Đuričić, koji je molio da ostane anoniman, rekao nam je da je Milanova supruga bila u kontaktu sa jednom od dve njegove sestre.

- Javila je da je Milan ubijen i da sada radi na tome da prikupi svu potrebnu dokumentaciju, kako bi u Srbiju bilo dopremljeno i sahranjeno njegovo beživotno telo - priča nam rođak.

- Dok je bio u Srbiji nije bio ženjen, tamo je živeo u braku sa jednom ženom, a nisu imali dece.

Željko Ražnatović

Porodica Đuričića živi u naselju Klupci, kod Loznice. Tu su mu majka i dve sestre. Žive skromno. Njega je u svet kriminala uveo bliski rođak - Dragan Nikolić Gagi, koji je i sam osuđen za ubistvo Arkana i jedini je još u zatvoru. Đuričić i Dobrosav Gavrić pobegli su dan pre izricanja pravosnažne presude 2006. godine.

U Loznici se za njih pričalo da nema posla, koji ne mogu i gde ne mogu da završe. Prema našim informacijama, Đuričić je boravio najviše u Bocvani, na samoj granici sa JAR, kako bi bio što bliži nerazdvojnom prijatelju Gavriću, čiji saradnici imaju raširen biznis po Loznici i okolini.

Navodno, Đuričić je u Bocvani imao manji hotel, a čime se još bavio, zvanično je nepoznanica. Odavno se govori, istina šapatom, da mu identitet pozajmljuje jedan mladić iz okoline Loznice, koji je ostavio dobar posao u inostranstvu i došao, naprasno, u Loznicu da radi sa ljudima bliskim Gavriću i Đuričiću. Reč je uglavnom o mešetarskim poslovima, tako što vredne nekretnine, najčešće državne, kupe a potom i preprodaju za veće pare. Retko ko im je smeo da stane na put, pa čak i da o tome govori.

Posle vesti o Đuričićevoj smrti, međutim, zavladao je strah među njegovim lozničkim prijateljima, od kojih su neki na visokim pozicijama. Jedan od biznismena, koji se obogatio poslujući sa ljudima iz ove družine, naprasno je odlučio da vrati kući dete sa školovanja iz inostranstva, pod izgovorom da za to nema više para... U strahu su i neki ljudi koji su, svojevremeno, bili jako blsiki "Arkanovoj liniji", a okrenuli su se na suprotnu stranu, kada su videli da je na njoj i moć i novac.

U ovom trenutku se, međutim, čuje i teorija po kojoj je Milan Đuričić inscenirao svoju smrt. Navodno, njemu su u trag ušli ljudi svojevremeno bliski sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, odnosno neki od pripadnika "zemunskog klana", kojeg sada predvodi Luka Bojović.

- Đuričić se plašio, a taj strah nije mogao da mu odagna ni Gavrić, koji je u međuvremenu ojačao u mafijaškoj hijerarhiji u JAR - navodi izvor "Novosti". - Gavrić je desna ruka mafijaškog bosa, koji se čak i okumio sa predstavnicima najviše vlasti u Pretoriji. Uvereni su da ih ta činjenica štiti. Ipak, Đuričić je bio u poslednje vreme mnogo uznemiren. Smatrao je da su mu ubice za petama.

Iznošenje tela iz "Interkontinentala" posle ubistva Arkana

U JAR i okolnim zemljama stacionirali su se i neki pripadnici crnogorskih klanova, koji tesno sarađuju sa Bojovićem. Krijumčare kokain, ali i oružje, povezali su se sa raznim evropskim mafijama, čiji su članovi utočište pronašli na jugu Afrike.

- Đuričić je koristio falsifikovana dokumenta čoveka, koji liči na njega i približnih su godina - navodi naš sagovornik. - Zato je policija u Johanesburgu, gde se dogodio zločin, utvrdila zasada, da je ubijena osoba, koja ima lažne papire.

Komandant "tigrova" kobnog dana, 15. januara 2000. godine sedeo je u "Interkontinentalu" sa svojim prijateljima, Mandom i Garićem. Prema optužnici, sada pokojni Zoran Nikolić Pegla (od trenutka hapšenja priznao i objasnio ko je i kako ubio Arkana) dovezao se kolima sa Gavrićem. U drugom automobilu stigli su Nikolić i Đuričić. Dok ih je Pegla čekao u automobilu, ostala trojica ušla su u hotel i desetak minuta kasnije Gagi je mobilnim telefonom pozvao Peglu i pitao: "Da li je sve pod kontrolom, akcija treba da počne?" Posle Peglinog potvrdnog odgovora, Gavrić je prišao Arkanu i prijateljima koji su sedeli u separeu i iz pištolja pucao u njih. Ispalio je tri hica Arkanu u glavu, Mandiću tri u stomak i jedan u glavu, a Gariću u stomak. Zatim je ispalio još dva hica u središnji deo hola gde su se nalazili posetioci, od kojih je jedno zrno ranilo Ljiljanu Albijanić.

PROČITAJTE JOŠ: Iskopane kosti nestalog čoveka, uhapšeni supruga i sinovi (FOTO)

U toku pucnjave jedini koji je otvorio vatru na napadače bio je Arkanov telohranitelj Zvonko Mateović, koji je Gavrića pogodio u kičmu. Ranjenog Gavrića iz hotela je izneo Gagi i smestio ga kod Pegle u kola, da bi se odatle odvezli do Bežanijske kose, gde ih je čekao Pitulić. Odatle kreću put Loznice u privatnu ordinaciju Milomira Vasiljevića, koga je prethodno angažovao Krstić, pošto je obavešten o Gavrićevom ranjavanju i koji je njegov krvavi zaštitni prsluk sakrio.

                                                                                                                            Milan Đuričić

Dok se u istražnom odeljenju beogradskog Okružnog suda vodila istraga za trostruko ubistvo, sasvim neočekivano se predao Đuričić. Istražnim organima sve do juna 2004. bio je nedostupan samo Nikolić. On je u Beču uhapšen 17. aprila 2003, ali je na njegovo izručenje čekano više od godinu dana, pošto je tamo morao da odleži 14 meseci zatvora zbog nekoliko provala.

RUKOPIS SMRTI

NAČIN na koji je ubijena osoba u Johanesburgu, za koju se sada nagađa da li je Milan Đuričić, ukazuje da su likvidaciju izveli profesionalci po "srpskom receptu smrti". Žrtvi su na semaforu preprečili put kolima, iz kojih su istrčala dvojica maskiranih napadača.

- Jedan je imao navučen kačket, a drugi fantomku - navodi naš izvor.

- Navodno, upotrebili su duge cevi. Osoba u crvenom džipu nije imala šanse.

Na ovaj način u Beogradu i Crnoj Gori ubijeno je u poslednje vreme mnogo ljudi. Pored ostalih i Aleksandar Sale Stanković, Blažo Đurović, Davorin Baltić...

REAKCIJE

Dragan Marković Palma:

- Ne želim ništa da komentarišem dok ne dobijem zvaničnu informaciju da je on ubijen. Kada budem bio spreman kontaktiraću sa vama.

Borislav Pelević:

- Zatekli ste me. Trenutno se nalazim u inostranstvu pa ne mogu mnogo da komentarišem. Teško je bilo šta sada pričati i komentarisati. Ovo je jedan težak trenutak za sve nas koji smo poznavali Željka i bili bliski sa njim.

PROCES PROTIV OPTUŽENIH OKONČAN TEK 2007. PRED VRHOVNIM SUDOM

GAVRIĆ DOBIO 35 GODINA, A MIKI I GAGI PO 30

PRESUDA za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, Milenka Mandića i Dragana Garića postala je pravosnažna u decembru 2007. godine, skoro osam godina nakon zločina. Tadašnji Vrhovni sud je Dobrosavu Gavriću kaznu, koju mu je izrekao Okružni sud od 30 godina zatvora, povećao za pet godina, dok je potvrđena prvostepena odluka kojom su Milan Đuričić Miki i Dragan Nikolić Gagi bili osuđeni na po 30 godina.

Prva presuda izrečena je u oktobru 2001. godine, po kojoj je Gavrić osuđen na 20, a Đuričić i Nikolić (u odsustvu) na po 15 godina robije. VSS godinu dana kasnije ukida ovu odluku i nalaže novo suđenje. Ali, ono nije okončano u roku od godinu dana, kako to zakon nalaže, pa je Gavriću i Đuričiću omogućeno da se u nastavku postupka brane sa slobode, što su Arkanova porodica i prijatelji, ionako nezadovoljni visinom prethodno izrečenih kazni, dočekali razočarano. Kao jedan od razloga što suđenje nije okončano u zakonskom roku bilo je Nikolićevo hapšenje u Austriji i čekanje da bude izručen Srbiji. Kad se konačno i to dogodilo, postupak je morao da krene iz početka, po treći put. Tom prilikom Nikolić je negirao da je umešan u zločin, naglašavajući da se kritičnog dana uopšte nije nalazio u "Interkontinentalu".

Za sve vreme koliko je trajao treći sudski postupak, Gavrić i Đuričić su redavno dolazili. Dogodilo se, međutim, da kad je 8. oktobra 2006. godine sud izricao presudu, njih dvojica se nisu pojavili u sudnici. Ovo je izazvalo još veći gnev porodica ubijenih koji su javno prozivali sud, pa čak i sumnjali da su znali da će biti osuđeni na veće kazne nego prvi put.

Nadležni iz beogradskog Okružnog suda su se zbog ovakvih prozivki oglasili u javnosti i objasnili da okrivljeni po zakonu "nisu bili u obavezi da prisustvuju izricanju presude". Branioci dvojice begunaca različito su tumačili nedolazak svojih klijenata u sud, a konkretno Gavrićev advokat Veljko Delibašić rekao je: "Moj klijent se iz bezbednosnih razloga nije pojavio na izricanju presude, jer je nekoliko dana ranije dobio nekoliko ozbiljnih pretnji". (N. BIJELIĆ)