Velika Ivanča više nema suza ni mrtve da oplače

ĆUTIMO... O tome što je Ljubiša uradio više ne pričamo. Radi mira u sebi..., a i zbog mira među ljudima. Šta god da kažemo, nekoga će povrediti, uvrediti. I zato je najbolje živeti i ništa o tome ne govoriti. Tako je i sada, na ovaj veliki praznik. Muka velika - najveća, kao da su i suze presahle.

I ove reči nekolicine komšija 13 žrtava koje je tog 9. aprila 2013. pobio Ljubiša Bogdanović u Velikoj Ivanči, selu nadomak Mladenovca, sablasno odjekuju. Tihe, baš kao što je tiho u selu koje još jedno proleće dočekuje u nemom plaču, još jedan april u bolu i večnoj neverici.

PROČITAJTE JOŠ: SPASILI JE POLICAJCI: Devojka skočila u Dunav sa keja u Novom Sadu

Uoči pete godišnjice krvavog pira Ljubiše Bogdanovića, koji je redom pobio sina, majku, rođake i najbliže komšije, u selu je toliko ljudi da na prste jedne ruke mogu da se prebroje. Majka sa dvoje dece, pa starija meštanka koja pešači do kuće, grupa muškaraca zaposlena oko imanja...

- Ivanča, zelena, lepa, bogata, ali sada, eto, poznata po najgorem. Šta da radimo... Ovde je lepo živeti, disati, ali sada je obeležena zauvek. Ljubiša je, verujte mi, bio stvarno dobar čovek. Da su mi rekli za nekog drugog iz Ivanče, ko je prek ili nagao, da je tako nešto učinio, pa i da odmah poverujem. Ovako, teško mi je... Zašto je to uradio, nikada nećemo saznati - govori nam jedan od meštana Velike Ivanče u blizini lokalnog groblja, gde su sahranjene sve žrtve, sve osim ubice.

Vijugavi, uski putevi vode do sokaka gde je na današnji dan, u zoru, pre tačno pet godina, Bogdanović izveo svoj krvavi pir. Kuća do kuće, požutele umrlice jedna do druge... Nigde nikog. Iz jedne kuće dopire lavež psa. Kapija zaključana. Korak po korak pored opustelih imanja, stižemo do Stekića. Na stotinak metara pre njihove kuće prestaje asfalt. Radoje, kome je Ljubiša ubio majku i ženu, kosi ispred kuće.

Uzan put vodi do sokaka gde se dogodio krvavi pir / Ubica Ljubiša Bogdanović

- April kako dođe, ne živi mi se - priča Radoje Stekić. - Na Veliki petak mi je otac poginuo, a ove godine, eto, namesti se baš da je na drugi dan Uskrsa i peta godina otkako sam ostao bez Danice i Dragane. Ne znam šta sam to uradio pa da me ovakve muke satiru...

Bez posla, narušenog zdravlja, među zidovima koji ga sećaju na smrt najvoljenijih.

- Nemam ni za benzin. Natočim gorivo iz traktora u automobil pa odem na ženin grob - kroz suze nam priča Radoje. - Kažem joj: "Ti si se makar odmorila, mene život i dalje muči."

Radoje Stekić u trenu je ostao bez majke i žene

- Ljubiša je bio dobar čovek. I ja sam dobar. Litar krvi bih ti dao ako treba. Njega su satirali problemi. Došli mu do guše. I onda je "pukao". Za običnog čoveka nema pravde. Sam si, ostavljen... Ljubiša je bio moj brat od tetke, a od najbližih sam najgore i doživeo - bespomoćno širi ruke Radoje Stekić.

PROČITAJTE JOŠ: TRSTENIČANIN UDARIO POLICAJCA U GLAVU: Treći napad na organe reda za manje od 10 dana

Njegov bol je opipljiv. Kao i zlokobnost puta kojim je ubica išao tog jutra i, od kuće do kuće, pucao u svoje žrtve... taj, kako kažu dobri Ljubiša.

Požutele umrlice jedna do druge

MEĐU ŽRTVAMA I MALENI DAVID

TOG 9. aprila 2013. u zoru Ljubiša Bogdanović (60) je prvo u svojoj kući ubio majku Dobrilu (83) i sina Branka (42), i ranio suprugu Javorku.

Potom je u susednoj kući Despotovića ubio Mihaila (61), Milenu (61), Gorana (23), Jovanu (21) i Davida (2).

Pištoljem je u narednih pola sata usmrtio i Ljubinu Ješić (64) i njenog sina Miloša (48), Olgu (78) i Velimira Mijailovića (78), Danicu (78) i Draganu Stekić (50).

Nakon što je policija došla, Ljubiša je pucao i u sebe. Podlegao je ranama posle dva dana.