Ubijeni programer na večni počinak uz Milo moje

PORODICA, familija, komšije, kolege i više stotina prijatelja danas su se na Centralnom groblju u Beogradu oprostili od Branka Kanjevca (33), koji je ubijen nedavno u firmi u kojoj je radio u Ruzveltovoj ulici.

Nepregledna kolona protezala se od ulazne kapije groblja, pa sve do kapele u kojoj su, pored kovčega, izjavljivali saučešće neutešnoj porodici, Brankovom ocu Radomanu, majci Radi, sestrama Tamari i Jasmini, supruzi Ani... Njegov jednogodišnji sin Đorđe nije bio na sahrani. Nesrećno dete i ne zna da je ostalo bez oca...

PROČITAJTE JOŠ: PUCNjAVA U RUZVELTOVOJ: Javio se kolegama pa ih izrešetao, potom pokušao da se ubije (FOTO/VIDEO)

Nakon opela, koje je pratio hor, govor su održali sestra, najbolji drug i kum i na kraju je pročitano očevo pismo sinu.

Pokojnom bratu prva se obratila sestra Tamara:

- Dragi naš Branko, pišem ti zajedno sa našom sestrom Anom i želimo da znaš da smo ponosne što smo imale takvog brata i bile tvoje sestre. Sve što se kaže i piše o tebi mora da bude duhovito i da se kaže sa osmehom, jer takav si bio i takvog ćemo te pamtiti. Sve naše radosti u daljem životu proteći će bez tvog prisustva, ali znaj da ćeš zauvek biti tu, u našem srcu i mislima, da znamo da ćeš i dalje bditi nad nama i našom srećom. Tvoj osmeh, koji sada vidimo na tvom Đoletu, nikad nećemo i ne možemo zaboraviti. Neka ti je večna slava, brate naš!

Nakon potresnog govora sestre Branka Kanjevca prisutnima se obratio i njegov najbolji prijatelj iz detinjstva i mladosti kum Dejan Rodić.

- Branko, kada smo planirali tvoju svadbu, uplašio sam se da ću, kao kum, morati da držim i neki govor - kazao je Rodić. - Laknulo mi je kada sam saznao da to neću morati da radim. A vidi nas gde smo sada... Naše drugarstvo je bilo specifično, pamtiću ga po mnoštvu ispijene koka-kole, gomili izgrickanih semenki, maratonskim šetnjama po Jajincima i Banjici. Pričali smo o svemu, od najbanalnijih stvari, pa do tajni svemira. Kad si mi rekao da si se zaljubio, znao sam da je to ono pravo. Tvoja sreća bila je još veća kada si dobio Đolicu... Često se za nekog ko više nije sa nama kaže da je bio poseban, jedinstven i neponovljiv. To nije fraza u tvom slučaju, to se kod tebe videlo i u tvom koraku, to je istina. Kumaro, ne znam kako, kad ili gde, nas dvojica zajedno, šetaćemo ponovo!

PROČITAJTE JOŠ: CIMER O UBICI IZ RUZVELTOVE: Nikada se nije ni potukao

Kada je iz kapele iznet sanduk sa telom pokojnog Branka, prisutnima je novinar Dragan Vučelić pročitao pismo njegovog oca Radomana, inače novinara Radio Beograda, kojim se on oprostio od sina i čije reči nisu uspele da zaustave suze na licima prisutnih:

- Samo onaj kome se ovo događalo može da razume kako se osećamo i šta osećamo. Mislili smo da programeri koriste oružje samo u video- igricama. Zlo je međutim univerzalno, ne bira ni mesto ni profesiju. To što je i ubica mrtav, niti će nama mnogo pomoći, niti će njega učiniti nevinim. Neka se ovo više nikome ne dogodi, a ako se dogodi, neka nijedan vinovnik ne ostane nekažnjen. Mediji koji od ubice pokušavaju da naprave zvezde jedan su od razloga što se događaju ovakve stvari.

Nakon govora je nepregledna kolona sa kovčegom, cvećem i vencima u rukama, uz muziku pesme "Gudbaj, maj frend", krenula ka mestu gde je telo Branka Kanjevca položeno u zemlju.

Uz suze i jauke, dok se čula pesma Bisere Veletanlić "Milo moje", koju je pevala jedna devojka iz hora, sahranjen je Branko Kanjevac. Uz poslednju grudu zemlje, koju su bacili u raku, od njega su se oprostili najbliži, a potom i ostali prisutni. Supruga je klečeći, poljubila grumen zemlje i bacila ga na kovčeg, a Brankov otac Radoman je ostao i dugo, dugo gledao u raku...