Svi protiv nasilja, a zločini gori od goreg

SINOVI tukli majku do smrti. Obesio se devetogodišnjak. Zadavio dete, pa ga bacio majci u naručje. Izbo trudnicu i taštu, i zapalio kuću. Ubio sina, snaju i šuraka, pa presudio sebi u porti crkve. Usmrtio komšiju posle svađe u saobraćaju...

Sa naslova dnevnih novina u Srbiji kao da kaplje krv, a javnost se pita - da li smo sve nasilniji ili su samo ta dela postala vidljiva pošto ih mediji prate s punom pažnjom. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku brojke koje govore o nasilnoj smrti, za 2014, 2015. i 2016. godinu, kreću se između 102 i 123 slučaja. Iako se nikada više nije govorilo i o preventivi, naročito o borbi protiv nasilja nad ženama i unutar porodice, ne prođe ni mesec dana, a da se ne dogodi zločin ove vrste.

Psiholog Aleksandra Janković smatra da je u Srbiji ipak sve postalo mnogo vidljivije i da mediji izveštavaju o događajima koji su nekada bili dobro prikriveni.

NOVI DETALjI TRAGEDIJE KOD KRUŠEVCA Psihijatri veštače osumnjičenog za zločin, najavio ubistvo majke?!

- Nasilje u porodici ili na radnom mestu, na primer, dugo je bila privatna stvar i problem porodice, odnosno zajednice. Danas se sve to preselilo u javno, i napustilo je svoja četiri zida - kaže Janković.

MEDIJSKI prostor koji imaju nasilni akti, pruža utisak da je nasilje u porastu, a s druge strane, prema rečima psihologa, ono se i intenzivira, s obzirom na to kako deluje na ranjivije i labilnije ljude.

- Informacije o neprijatnim događajima kod normalnih ljudi izazivaju negativnu reakciju - objašnjava Jankovićeva. - Ali kod nekih, ljutih na život i na sebe, javlja se patološka motivacija da se oprobaju i oni i prevaziđu te o kojima čitaju. Postaće "crne zvezde" i upisaće se u istoriju kriminaliteta.

JELENA PEŠIĆ O TRAGEDIJI KOJA JE RAZORILA PORODICU: Kad je Ivan ubijen, otac promenio ćud

Jankovićeva smatra da je neophodna društvena reakcija, aktiviranje svih, jasna osuda nasilja i pokretanje pitanja odgovornosti. Kako pojedinačne, jer svako mora da poradi na sebi i zapita se u kojoj meri je deo scenarija nasilja, tako i medija koji ne treba od zločina da prave senzaciju, jer je to onda, kaže Jankovićeva, reklama za psihopate.

Forenzički psiholog Milan Kostić navodi da se u Srbiji tokom jedne godine dogodi najmanje pedesetak zločina koji privuku pažnju šire javnosti. "Crne teme" zauzimaju dosta prostora, kako u novinama, tako i na televiziji i na internetu. Pored skandala iz života estradnih zvezda, kaže Kostić, teme krvavih zločina se lansiraju u žanrovskom ključu horora, kao neka vrsta masovnog znanja. Prema njegovom mišljenju - tako je manje ili više, svuda u svetu, pa u takvom pristupu, Srbija nije izuzetak.

NOVI DETALjI TRAGEDIJE KOD OBRENOVCA: Tuga za porodicom ubila dečaka

- Ovde se samo ugnezdilo nešto što se na svetskoj sceni vidi kao jedna labilna, amorfna "kultura žvakaće gume" - ocenjuje Kostić. - To znači da se računa s tim da prosečan čovek zna mnogo šta, ali skoro ništa čvrsto, organizovano i promišljeno. Takva kultura utemeljena je na događajnosti, "instant" naučnosti i "ekspres" obaveštenosti.

PRISEĆAJUĆI se masakra u Jabukovcu iz jula 2007. godine, kada je Nikola Radosavljević lovačkom puškom ubio devetoro ljudi, Kostić navodi kao primer "ishitrenog" reagovanja, upravo komentarisanje tog zločina.

- Po saznanju o ovom krvoproliću, našli su se "eksperti", po kojima je uzrok svega toga bio u slomu ličnosti i frustracijama koje je počinilac zločina doživeo. Samo dan-dva kasnije, javnost je obaveštena da je izvršilac zločina zapravo lečen u duševnoj bolnici, od psihoze - priča Kostić, i dodaje da se i u mnogim drugim slučajevima tražila "krivica" društva, bez pravih argumenata, kao da se to samo po sebi razume.

PROŠLA KROZ PAKAO: Ucenom devojčicu primoravali na intimne odnose

Prema njegovim rečima, polazna tačka svakog razmatranja motiva nekog zločina trebalo bi da počiva na osnovnom pravnom principu - individualizacije. Novinar, dok izveštava, treba dublje da kopa i detaljno ispita slučaj sa svih strana, navodi Kostić, i trebalo bi dobro poznavati okolnosti slučaja.

OPROSTI I IZVINI

ŠEZDESETIH godina prošlog veka je bilo prihvaćeno, prema jednoj američkoj tezi, da je bolje izbaciti gnev. Ako treba, udarati jastuk. Međutim, pokazalo se da agresija izaziva agresiju. Treba, zapravo, prepoznati ljutnju, zašto i kako se izboriti s njom. Sa gnevom i strasti borili su se i svetitelji... Ovde se ljudi zgražavaju na vesti iz hronike, a onda sutradan psuju i svađaju se dok stoje na semaforu - kaže psiholog Aleksandra Janković i savetuje da se svi setimo reči - „oprosti“ i „izvini“.

Aleksandra Janković

ZLOČINI TRESU HRVATSKU

IAKO statistika govori o većem broju ubistava u Srbiji, poredeći je, na primer, sa Hrvatskom, u toj zemlji prošle godine dogodilo se nekoliko stravičnih zločina o kojima su pisali mediji u svim bivšim jugoslovenskim republikama.

U februaru prošle godine, na parkingu ispred kuće u Zagrebu, trudnu Kristinu Krupljan (18) izmasakrirao je sa 88 uboda bivši dečko David Komšić (19). Mesec dana kasnije Tin Šunjerga (19) hicima iz pištolja ubio je svoje roditelje u Čistoj Velikoj. U novembru, fitnes instruktorku iz Zagreba Anu Kurtanjek (30) ubio je bivši policajac kojeg je poznavala Dubravko Sikermeštar (36), posle čega se ubio.