OPROŠTAJ OD MLADOG MILANA: Vrati se, moj bato, da te još jednom vidim

BATO moj, maleni! Želim da znaš da si ti naš heroj, najbolji sin i najdraži brat na svetu, najiskreniji prijatelj. Želim da znaš da sam ponosna na tvoje plave, najsavršenije oči na svetu, na brata poput tebe. Hoću da znaš i da si ti živ sve dok sam živa i ja. Vrati se, bato, makar i na tren, samo još jednom da te vidim i dodirnem!

Ovim rečima se Milica Subošić oprostila od svog brata Milana (17), koji je danas sahranjen. Učenik trećeg razreda srednje škole utopio se u sredu uveče, kada je automobil kojim je upravljala njegova drugarica Milica L. (17) uleteo u Dunav, kod keja u Vinči. Milica je preživela, ali je u teškom stanju i još se oporavlja od šoka. Zbog toga danas nije bila u stanju da dođe na sahranu najboljeg druga.

Pročitajte još: NESREĆA KOD VINČE: Drugaricu učio da vozi, pa se utopio (FOTO)

Potresno sestrino pismo, koje nije moglo da zaustavi suze kod prisutnih na seoskom groblju u Boleču, pročitala je rođaka, nakon što je, uz lelek majke Ljiljane i sestre Milice, beli kovčeg sa Milanovim telom spušten u raku.

- Mi smo sa tobom, bato, samo divne uspomene i trenutke imali - kaže se dalje u sestrinom pismu. - Svaki put kada se tvoja sekanica uplaši, ode kod svog malenog brata i - strah prođe. Želim da znaš da si ti moj bata, zaštitnik, ljubav moja. Najrođeni moj, imati dete za velikog brata, najveća počast je koju sam od gospoda Boga dobila.

Milica je napisala da je njen brat brinuo o svima i da će večno biti živ kroz ljude koje je voleo.

- Znam da ćeš i dalje voditi brigu o nama, samo ne odavde, nego s neba. Vole te tvoji roditelji, tvoja seka i svi ljudi koji su te poznavali i danas došli da te poslednji put pozdrave. Takva osoba, poput tebe, nije mogla da se ne voli. Znaš, ponosna sam na tebe i sve tvoje, pa i na našu trojku iz računovodstva na pismenom, za koju smo zajedno i naporno učili. Ponosna sam i jer smo od tebe naučili šta znači i kako biti vedar i pozitivan, kako zasmejavati druge kada je najteže. Znaj da te volimo, bato, i da ćeš svima nedostajati, a najviše svojoj seki!

Nesrećna majka Ljiljana nadvila se nad raku, neprestano ponavljajući jedno isto: "Sine, jedini mamin! Zar je to tvoja sudbina? Ne da te majka..."

A kada je jedan od Milanovih drugova iz kluba u raku spustio belu ružu i fudbalsku loptu, grobljem se prolomio krik oca Dragana:

- Milane, sine! Ponosu i diko naša! Uzmi mene, Bože, vrati mi dete!

Više od hiljadu ljudi, rodbina, komšije, prijatelji, Milanovi drugovi iz osnovne škole, kao i iz Druge ekonomske koju je pohađao, nisu krili suze koje su im se slivale niz obraze, niti glasne jecaje.

OPELO U KUĆI

PRE sahrane, u porodičnoj kući Subošića, u Cvijićevoj ulici u Boleču, održano je opelo za preminulog tinejdžera. Kolona ljudi, koji su želeli da izjave saučešće neutešnim roditeljima, sestri i baki i dedi pokojnog mladića, protezala se više stotina metara daleko od kuće. Posle opela, stotine ožalošćenih sa cvećem i svećama u rukama, iza vozila sa belim kovčegom, krenulo je put seoskog groblja, gde je pola sata kasnije sahranjen Milan.