Komentar: Žrtve

DANIJELA Handl, iz okoline Negotina, majka troje dece, nije želela da trpi zlostavljanje svog supruga. Kad je otišla od njega on je nastavio da je maltretira. Pretio joj je ubistvom, pa ga je na kraju prijavila policiji.

Verovala je u sistem i da će je nadležni zaštititi. Brutalno je ubijena u centru sela, naočigled rođenog brata.

Danijela je samo jedna od mnogih žrtava porodičnog nasilja, deo velikog društvenog problema o kojem se mnogo priča, ali malo dela. Teško je prebrojati sve okrugle stolove, seminare, edukacije i slične skupove koji su godinama organizovani povodom ovog problema.

Nedavno je stupio na snagu i novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, tako pompezno najavljivan. Sa sobom je izgleda doneo samo lažnu nadu onima koji u njemu vide slamku spasa. Džabe stotinu memoranduma i sporazuma između policije, tužilaštva i centara za socijalni rad, kad sve ostaje mrtvo slovo na papiru. Kad se zatraži odgovornost državnih službenika koji bi trebalo da štite slabije, obično se brane floskulama, nekim citiranjem zakona i defanzivnim frazama...

Problem jeste što institucije nemaju dovoljno ljudi, ni sredstava, ali često ni dovoljno volje da se bave ljudima u nevolji. Kao i za većinu drugih stvari, i ovde se sve svodi na novac, odnosno na nedostatak sredstava. Jedno je baviti se problemom u teoriji, kroz brojke i na državnom nivou, ali u stvarnosti neko mora da zasuče rukave, izađe na teren i pomogne "običnim" ljudima.

Možda su službenicima plate male i radna mesta loša, ali ako nisu u stanju da rade onako kako ih zakon obavezuje, imaju mogućnost da promene zanimanje.

Žrtve poput Danijele više nemaju nikakav izbor.