Za trostruko ubistvo 40 godina robije bivšem pripadniku JSO

BIVŠI pripadnik JSO Boris Stevanović prvostepeno je osuđen danas na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora zbog trostrukog ubistva koje se dogodilo 12. maja 2000. u Novom Beogradu, u prostorijama firme "Bejs internešnel". Viši sud proglasio ga je krivim za ubistvo Nenada Bukinca (41), njegove supruge Penelopi Papanaku (39) i sekretarice Slađane Jevtić (38).

Sudija Vesna Božović Milošević obrazložila je da je Sud imao u vidu način izvršenja, umišljaj, ponašanje nakon izvršenog dela i posledice zločina.

- Tri osobe su lišene života, najveće vrednosti svakog čoveka, koje niko nema pravo da mu oduzme - rekla je sudija pri objavljivanju presude. - Uništene su njihove porodice. Troje dece je ostalo bez roditelja što je najteža posledica ovog krivičnog dela. Najteža kazna zatvora izrečena je i radi prevencije, a tako se izražava i društvena osuda ovakvog dela. Ostalo je pitanje motiva, ali vi ste propustili priliku da objasnite. Odgovor nemamo, ostaće verovatno kao vaša tajna. Griža savesti je nekad teža od najveće kazne zatvora!

Sudija je istakla da nisu prihvaćena Stevanovićeva objašnjenja za izmenu odbrane, jer je dobro znao sudsku proceduru budući da je već osuđivan za teško krivično delo.

- Njegovo priznanje izvršenja dela uneto je u zapisnik u istrazi po pravilima. Kasnije je izmenio odbranu na glavnom pretresu. Sud nije prihvatio razloge te izmene. U međuvremenu je podnet i predlog o priznavanju krivice. Iako se kasnije pozivao na pritisak i emotivno stanje, on je ranije osuđivan za teško krivično delo. Prošao je kroz ozbiljnu sudsku proceduru, upoznat je sa tim šta znači davanje odbrane, a tome ide u prilog i mesto gde je radio, u specijalnoj jedinici policije, te se ne može pozivati na neiskustvo - rekla je sudija.

Kao najvažniji dokaz istaknuti su "tragovi papilarnih linija fiksiranih na ulaznim vratima posle izvršenja krivičnog dela, sa spoljne i unutrašnje strane". Sudija je podsetila da je za zločin koji se dogodio bila predviđena smrtna kazna te 2000. godine.

- U to vreme ste imali 23 godine i nije bilo ograničenja za izricanje smrtne kazne - rekla je sudija. - Zakon je izmenjen i danas predviđa kaznu od 30 do 40 godina zatvora.

Stevanović je kriv jer je, svestan i uračunljiv, ubio troje ljudi. Ispalio je sedam projektila, prvo u Nenada, potom u Penelopi i na kraju u Slađanu, koju je pogodio i metak koji je prvo prošao kroz Penelopino telo. U izrečenu kaznu zatvora uračunava se vreme koje je proveo u pritvoru od 28. jula 2015. godine. Oštećeni su upućeni na parnicu, za imovinsko-pravni zahtev, a Stevanović je oslobođen troškova sudskog postupka, jer nema imovinu. Pritvor mu se produžava do upućivanja na izdržavanje sankcije.

Objavljivanju presude prisustvovala je prijateljica okrivljenog, kao i Aleksandar Bukinac, brat ubijenog Nenada. Žena se rasplakala kada je čula visinu kazne, dok Aleksandar nije želeo da komentariše presudu, u skladu sa stavom porodice.

Početkom marta su održane završne reči, kada je zamenik javnog tužioca Saša Drecun tražio maksimalnu kaznu zatvora za Stevanovića, dok je advokat Sanja Pejović zahtevala oslobađajuću presudu za svog branjenika.

* Ubica Boris Stevanović / Foto Fejsbuk

Tužilac je tada istakao da je jasno da je Stevanović postupio sa direktnim umišljajem i bio rešen da ubije sve koje zatekne.

- Usred bela dana ušao je u firmu, gde je moglo da bude kupaca. Sa kratkog rastojanja, manjeg od 80 centimetara, pucao je u glavu žrtvama koje su stajale iza stola - rekao je Drecun u završnoj reči.

Sudu se tada obratio i sam Stevanović, tvrdeći da mu je učinjena nepravda.

- Iz sveg srca mi je žao poginulih i njihovih porodica, ali ja to nisam učinio. Nevinu osobu nazivaju ubicom. Slomljen sam - rekao je Stevanović početkom marta.

DECA U GRČKOJ

Nenad i Grkinja Penelopi stanovali su u iznajmljenom stanu na Novom Beogradu. Zavoleli su se tokom studija, a potom i venčali i dobili troje dece - sina i dve ćerke. Kobnog jutra decu su odveli u vrtić, a potom su otišli na posao. Komšije su o njima govorile kao o divnom, vrednom i skromnom bračnom paru. Kada su ubijeni, brigu o porodici preuzeli su rođaci, a potom su se mališani odselili u Grčku.