TUGA U PORODICAMA POGINULIH RADNIKA: Najbolji prijatelji zajedno sve do smrti

KRHKU nadu porodica i celog Kragujevca, da su pirotehničari Željko Nikolić i njegov drug Dejan Kovačević, kao i kapetan Darko Kostić, možda preživeli pakao požara i eksplozija u magacinu Tehničko-remontnog zavoda "Medna", u naselju Ždraljica, zamenili su tuga i plač njihovih najbližih. Najtužnija vest za ove porodice, koje su od utorka iščekivale bilo kakvu informaciju, saopštena je preksinoć. Nisu živi.

Kuća tuge u naselju Jabučar. U porodici nastradalog Željka Nikolića, samohranog oca koji je brinuo o ćerkama Tatjani (18) i Tijani (12), kao i o majci Jelici (74), kažu da su ostali bez hranitelja. Jedinog oslonca i stuba porodice. Sa suprugom se razveo pre sedam godina. Radio je dva posla da bi prehranio decu, brinuo o ostareloj majci. Radnim danima u Zavodu, vikendom kao konobar u jednom restoranu u Kragujevcu.

- Bio je anđeo, naš najmlađi brat - u suzama priča njegova sestra od strica Dušica Nikolić.

Skrhana bolom i teškim iščekivanjem vesti o bratu, Željkova rođena sestra Gordana Miljković priča da on kobnog dana nije ni trebalo da bude na poslu. Zamolio je pretpostavljene da ga puste da ode na sahranu, zbog smrtnog slučaja u porodici njegovog kuma. Dozvolili su mu bez reči, bio je dobar radnik, vredan.

- Pozvao me je i rekao; "Seko, moram da se vratim u Zavod, ima mnogo posla. Kolege su mi preopterećene" - priča i jadikuje sestra Gordana Miljković. - Kao da sam nešto slutila. Pitala sam ga zašto se vraća, rekla mu da mogu bar jedan dan bez njega. Bolje da nije otišao.

Ista, tužna slika i u domu kapetana Darka Kostića, u naselju Mala Vaga. Tuga i lelek i u porodici Dejana Kovačevića, u naselju Bresnica. Pričaju da su njih dvojica, Željko i Dejan, godinama bili najbolji drugovi i prijatelji. Zajedno su se zaposlili 1993. godine, i od tada su bili nerazdvojni. Jedni drugima odlazili na slavlja, dečje rođendane, pomagali se, poštovali, uvažavali...

- Zla sudbina je, izgleda, htela da zajedno odu i u smrt - rekla nam je skrhana tugom i bolom Ivana Kovačević, supruga pokojnog Dejana.

Kada je buknuo požar u jednom od magacina, najbolji drugovi, iskusni pirotehničari, Željko i Dejan odmah su zajedno krenuli u gašenje. Sa njima je pošao i kapetan Darko Kostić, a pristigao je i potpukovnik Miroslav Perišić. Po svemu sudeći, sva četvorica su poginula u istom trenutku, kada je grunula snažna eksplozija.

Zasad se pouzdano ne zna kada će biti sahranjena trojice nastradalih u tragediji koja je potresla Kragujevac, Šumadiju i celu Srbiju.

ISTRAGA I IDENTIFIKACIJA

U Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu kažu da su u toku istražne radnje o tragediji u Tehničko-remontnom zavodu. Slučaj vodi Jasmina Stojadinović, zamenik višeg javnog tužioca.

Kako nam je u petak rekla Vesna Đorđević, portparol tužilaštva, u toku je identifijakcija posmrtnih ostataka tela trojice nastradalih, koja se radi uz pomoć DNK analiza. Ona dodaje da analize rade stručnjaci Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

BAKO, BUDI JAKA ŽELjKOVA sestra Dušica Nikolić u petak nam je ispričala da su od Željkove mlađe kćerkice Tijane, koja ima samo dvanaest godina, dugo krili najcrnje slutnje. Ona je, kaže Dušica, bila posebno vezana za oca. - Tog kobnog jutra, pre nego što je krenuo na posao, dugo ga je grlila i ljubila. Obećao joj je da će joj doneti kroasan za večeru. Uporno je čekala da dođe njen tata. Nažalost, nije se pojavio - ispričala nam je juče Dušica. Gledajući svoju baku Jelicu, priča Dušica, dete je u jednom trenutku prišlo do nje želeći da je uteši: - Bako, budi jaka - kazala je.