Pregazio mi sina, a kažnjen minimalno

REČENICA koju je na saslušanju izgovorio vozač šlepera, koji je na Futoškom putu u Novom Sadu pregazio mog sina, još mi odzvanja u glavi. “Osetio sam kao da sam prešao preko neke cigle. Nisam bio svestan da sam oborio biciklistu, niti sam imao nameru da pobegnem”. Ta “cigla” bila je glava našeg Spasoja, potporučnika srpske vojske, postdiplomca, maratonca, bicikliste, člana “Mense” Srbija...

Ovako za “Novosti” počinje svoju potresnu priču Radosav Milošević iz Deonice nadomak Jagodine, otac dvadesetpetogodišnjeg Spasoja, koga je Teodor Jovičić, oktobra prošle godine, pregazio kamionom. Jovičić je osuđen na zatvorsku kaznu od samo godinu i po dana, a izrečena mu je i zabrana upravljanja motornim vozilom C kategorije u trajanju od godinu dana i osam meseci.

- Završila se jedna mladost puna nada i planova. I to je najstrašnije. Mi, njegovi najbliži, sestra bliznakinja, mlađi brat i ja, otac, od 11. oktobra prošle godine živimo u svetu koji je samo nalik na onaj pre toga dana... - drhtavim glasom priča Radosav.

Svestan da njegovog sina ne može niko da vrati i da nijedna kazna ne bi mogla da bude adekvatna, Radosav još uvek ne može da veruje da je Jovičić na slobodi. Nakon što je Teodor usmrtio Spasoja, potporučnika po činu, pitomca Vojne akademije u Beogradu, koji je bio zaposlen u Komandi Prve brigade Kopnene vojske u Novom Sadu, on se samo udaljio sa mesta nesreće. Uhapšen je dva dana kasnije, a tvrdio je da nije video nesrećnog mladića.

Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu je sa okrivljenim Jovičićem, profesionalnim vozačem firme “Komidra” iz Crvenke, 14. decembra prošle godine sačinilo sporazum o priznavanju krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Osnovni sud je 26. decembra 2016. doneo presudu kojom je prihvatio sporazum. Pošto je okrivljenom tada ukinut pritvor, Tužilaštvo se žalilo, ali je Viši sud žalbu odbio kao neosnovanu.

- Prilikom saslušanja Jovičić je priznao da je 2015. godine bio osuđen jer je prouzrokovao saobraćajnu nezgodu i da je vozilom upravljao u alkoholisanom stanju. Pitam se koje su mu bile olakšavajuće okolnosti da se kao povratnik kazni ispod minimuma - ogorčen je Radosav Milošević. - Tada je udes izazvao vozeći kamion s prikolicom, pa mi nije jasno zašto su mu oduzeli samo E kategoriju, a ne i C. Pitam se i koliko još ljudi treba da ubije na ulici da bi bio adekvatno kažnjen.

ZAŠTO FIRMA NIJE ODGOVARALA?

KAKO je moguće da vozača šlepera nalaze posle više od 20 sati od saobraćajne nesreće? Zašto nigde u dokumentima ne postoji podatak da mu je krv uzeta na analizu da bi se utvrdilo da li je vozio u alkoholisanom stanju, dok su Spasoju radili alko test? Neverovatno mi je da firma nije odgovarala iako je vanrednim tehničkim pregledom utvrđeno da je teretno vozilo bilo neispravno za saobraćaj. I na kraju ne mogu da verujem da školovanje oficira Vojske Srbije košta oko 20.000 evra, a da se vojni tužilac ne oglašava - u jednom dahu kaže Milošević.