Za šest godina uništili čak 26.000 bombi

KONTROLISANA eksplozija američke avio-bombe od 500 kilograma zaostale posle savezničkog bombardovanja Beograda 1944. ponovo je nedavno skrenula pažnju na skromne junake iz uprave Civilne zaštite u Sektoru za vanredne situacije MUP Srbije. Dramatična slika detoniranja na gradilištu "Beograda na vodi" minulog vikenda, uz erupciju peska, praćenu zavijanjem sirena, fascinirala je javnost, koja je nesvesna svakodnevne borbe za bezbednost koju vode pirotehničari s neeksplodiranim ubojnim sredstvima (NUS).

Samo tokom proteklih šest godina, koliko postoji Uprava za civilnu zaštitu u Sektoru za vanredne situacije, oni su, saznaju "Novosti", uništili 26.000 komada najrazličitijih neeksplodiranih ubojnih sredstava, od "kašikara" do avio-bombi teških celu tonu. Reč je o smrtno opasnim ostacima sukoba na ovom prostoru, od Prvog balkanskog rata do NATO agresije.

- Nažalost, Srbija je na takvom mestu da je nijedan rat nije zaobišao, pa smo nalazili i neutralisali sve vrste bombi i granata iz svih zemalja sveta, osim valjda japanskih - kaže za naš list Bratislav Rančić, načelnik Uprave za civilnu zaštitu u Sektoru za vanredne situacije. - Pre ove bombe, koju smo morali da neutrališemo na licu mesta, na gradilištu "Beograda na vodi" pronađene su još dve bombe - jedna američka i britanska, istog tipa. Ali njih smo uspeli da uklonimo i uništimo na poligonu, kao i nekoliko desetina nemačkih minobacačkih i topovskih projektila iz vremena Drugog svetskog rata. S obzirom na to da je širi prostor Železničke stanice bio meta žestokog bombardovanja i granatiranja u oba svetska rata, očekujemo da ćemo pronaći još bombi.

AMERIČKA bomba je otkrivena ispod najdubljeg sloja građevinskih radova, ali je njena detonacija izazvana da bi se isključila svaka opasnost u budućnosti. Odluka da se uništi na licu mesta doneta je posle duge stručne analize u Upravi. Njeni eksperti moraju da poseduju izuzetna inženjerska znanja iz više oblasti, od mašinstva do geologije, ali i maštu, investivnost i hrabrost.

- Kad detektori otkriju magnetnu anomaliju u tlu koja ukazuje na bombu, posao je tek na početku, jer ni najsavremeniji uređaji ne mogu reći o kakvoj vrsti bombe je reč - kaže Mihajlo Marković, šef Odseka za operativne poslove za zaštitu od NUS u Upravi za civilnu zaštitu. - Naši pirotehničari moraju pažljivo da je otkopaju i utvrde o kojoj vrsti projektila je reč, a zatim da otkrijemo kakav upaljač ima i da li je on armiran, odnosno spreman da aktivira eksploziv. To nije jednostavan posao, jer postoje stotine tipova bombi i upaljača koje su korišćene na našim prostorima. Oni iz vremena Drugog svetskog rata su remek-dela inženjerstva vrlo fine izrade s mnogim zamkama. Ova avio-bomba je postavila pred nas izuzetno složen problem, jer smo otkrili da ima upaljač dvostrukog dejstva, s mehanizmom zaštite od demontiranja.

Projektil je pronađen u neobičnom položaju, s vrhom nagore, iako je posle izbacivanja iz aviona padao u potpuno drugačijem smeru.

- To za nas nije nova situacija, dešava se da iz nekog razloga upaljač ne bude aktiviran, a bomba se, kad dođe do određenog sloja u tlu, odbije u suprotnom smeru i okrene naopačke - kaže Rančić. - Sličan je slučaj bio i s bombom od 650 kilograma eksploziva koju smo 2013. uklonili na Dorćolu. To je bio takođe vrlo težak zadatak, jer je reč o gusto naseljenom području. U ovom poslednjem slučaju bilo je lakše jer nije bilo tako bliskih objekata, ali detoniranje je moralo da bude vrlo promišljeno zbog njene ogromne razorne moći i gelera. Morali smo da maksimalno smanjimo mogućnost da neki deo odleti i ugrozi nečiji život. Zato smo izazvali usmerenu eksploziju koja je napravila krater dubine sedam metara.

NA SNIMKU MUP vidi se pirotehničar koji pažljivao stavlja plastični eksploziv na zarđalu smrtonosnu grdosiju tako da se maksimum energije eksplozije usmeri u tlo. Zatim pažljivo lopatom zasipa bombu peskom i čeka da se slegne. Na kraju seda za upravljač građevinske mašine i polako pokriva avio-projektil sa 250 kubika peska za prigušenje eksplozije. Na aero-snimku taj hrabri čovek, koji se svakog trenutka suočavao sa smrtnom opasnošću, sitan je kao tačkica na ogromnom, pustom prostoru.

- Samo na obezbeđenju bilo je angažovano 250 policajaca, "Srbijaputevi" su zatvorili auto-put, dežurale su ekipe vatrogasaca i hitne pomoći. Operacija je bila mnogo veća nego što je sa strane moglo da se vidi. Kad je, na sreću, uspešno okončana, nama je trebalo 24 sata da se "resetujemo" i smanjimo nivo stresa - priznaje Rančić.

AERO-SNIMCI IZ AMERIČKE ARHIVE

U Upravi za civilnu zaštitu naglašavaju da bomba na gradilištu "Beograda na vodi" nije pronađena slučajno i da na tom terenu neprestano radi nekoliko desetina pirotehničara sa detektorima za metal.

- Po Zakonu o zaštiti na radu izvođač radova je obavezan da angažuje firmu specijalizovanu za otkrivanje NUS na terenu za koji se zna ili pretpostavlja da je bio poprište ratnih dejstava - kaže Rančić. - Graditelji "Beograda na vodi" su veoma ozbiljni i angažovali su vrhunsku firmu s odličnom opremom, koja pre svakog sloja iskopa detaljno pregleda teren. Oni su iz američkih arhiva pribavili i podatke i aer-snimke ovog područja koji su pravljeni posle svakog naleta bombardera. Upoređivanjem broja bačenih bombi i kratera pretpostavlja se broj neeksplodiranih projektila. U proseku to je 5 do 10 odsto.

CELA SRBIJA VIŠE PUTA BOMBARDOVANA

OTKRIVANjE avio-bombi i drugih projektila u centru Beograda nije čudo, jer je srpska prestonica bila poprište ratnih dejstava u oba svetska rata. Slična je situacija i u drugim gradovima Srbije koji su bili meta bombardovanja.

Ako se uporedi broj aviona koje je u aprilu 1941. angažovao Luftvafe u napadu na Beograd sa površinom i brojem stanovnika srpske prestonice, on je najteže bombardovan grad u Drugom svetskom ratu.

Saveznički bombarderi su 1944. Niš gađali 16 puta, Beograd 11, Zemun i Alibunar po 4, Novi Sad 3, Smederevo, Ćupriju i Popovac kod Paraćina po 2, Sremsku Mitrovicu, Rumu, Zrenjanin, Kruševac, Peć, Kragujevac, Kovin, Pančevo, Veliku Planu, Prijepolje, Kuršumliju, Prokuplje, Vučje, Lebane, Grdelicu, Leskovac, Podujevo, Rašku, Stalać, Kosovsku Mitrovicu, Prištinu...

- Nažalost, iz tih vremena nema evidencije koliko je i kojih projektila korišćeno. Bombe i granate su naprosto sipane. Austrougari su u Prvom svetskom ratu izuzetno snažno bombardovali Beograd artiljerijom, a Nemci, a potom i saveznici, avijacijom. Zato je naš posao i inženjerski i pomalo istoričarski i zahteva mnogo čitanja - kaže Bratislav Rančić.