SAHRANJEN GRAĐEVINAC KOJI JE POGINUO GASEĆI POŽAR: Svima hteo da pomogne, njemu niko nije mogao

POSTOJE među običnim ljudima oni širokogrudi, sa urođenom voljom da za druge žive, i sva je ljudska nevolja što ih je na ovom svetu malo. Miroljub Radonjić (65), o čijoj je tragičnoj smrti na tren zabrujala cela Srbija, jedan je od njih. Građevinac iz sela Jesenište, koji je nastradao dok je pokušavao da ugasi zapaljenu sušaru nadomak svoje kuće, sahranjen je u sredu na Grabovičkom groblju nedaleko od Ivanjice.

O smrti običnog čoveka, novine izvestiše u rubrici "hronika", ističući bizarnost jednog odlaska. Kažu, čovek je pao na žar u sušari, a od strašnih opekotina preminuo je u čačanskoj bolnici.

- Miroljub je pokušavao da ugasi sušaru koju je zahvatio plamen - govore njegovi prijatelji. - Bolovao je od astme, ali drugog izbora osim da gasi požar nije bilo. Nije mogao da pusti da se vatra proširi. Tada mu je pozlilo i, nažalost, dogodilo se najgore. Komšije su pritrčale, pokušavale su da ga spasu, i same rizikujući život. Sa strašnim opekotinama, prvo je zbrinut u ivanjičkom domu zdravlja, a zatim je prebačen u čačansku bolnicu, gde je i preminuo.

Na poslednjem ispraćaju tog običnog čoveka, na Grabovičkom groblju, pojavila se nepregledna reka ljudi, kao kada se počasti odaju nekome važnom. Ovaj građevinac, za sve koji su ga znali, takav je i bio.

- Postalo je neobično ono što je za naše stare bilo normalno, da život posvetiš bližnjima, i ne samo njima, već svakome kome je pružena ruka u nekom trenutku spas. Taj obični čovek je svoj vek proživeo pomažući znanima i neznanima - govori Ivanjičanin Bili Vulović, Miroljubov sestrić. - On je, idući za poslom, stalno bio na terenu, a pre nego što bi se uputio kući, obilazio je ljude kojima je trebalo pomoći.

Tako je Miroljuba upoznao ceo ivanjički kraj. Išao je uporno od kuće do kuće, od kada za sebe zna, da svoju misiju ispuni.

- Pomagao je redom svakome, jer desi se ljudima da, dok kuće grade, u ćorsokak zapadnu, a treba dom istarasiti. Kad god bismo se sreli, jurio je na drugu stranu, da svojim radom porodicama olakša. I tako, decenijama. Zato ne čudi ovoliko poštovanje prema jednom običnom čoveku rođenom gore, u brdima - kažu komšije Radonjića u Jaseništu.

Iza Miroljuba, ostali su njegova višečlana porodica - supruga Radulka, deca Dušica i Radivoje, unuci Maksim, Nikola, Radul, Ignjat i Vukan, familija i mnogo istinskih prijatelja.

ZAHVALNOST LEKARIMA I KOMŠIJAMA

- ŽELIMO da se zahvalimo lekarima iz Ivanjice i Čačka, koji su učinili sve da ga spasu, kao i komšijama koje su pokušale da mu pomognu kada je bez svesti pao u vatru - govore Radonjići, dok pažljivom posmatraču preostaje da misli o tome kako je i zašto iskonska ljudska dobrota postala retkost. Ova koju je ovaj običan čovek, Miroljub iz Jaseništa, u svom veku brižljivo i uporno negovao.