DEVOJČICA PALA U TISU: Pošla na žur otišla u smrt, roditelji očajni!

NEMA ni najmanje nade da je Barbara Vitez (15), iz Sente, posle pada s mosta na Tisi, ostala živa. Nestala je u talasima hladne reke nakon što je pala s visine od oko 10 metara.

Nezvanično, u pitanju je nesrećni slučaj koji se dogodio posle pentranja na most grupe mladih Senćana, među kojima je bila i nastradala devojka.

Iz izvora bliskih istrazi saznajemo da zasada nema naznaka da se radi o nasilnoj smrti. Istinu znaju njeni maloletni školski drugari koji su joj kobne večeri 25. novembra pravili društvo. Zna se, naime, da su oko 22 časa s njom na mostu bila dvojica sedamnaestogodišnjaka. Barbara je, prema jednoj verziji, pod okriljem mraka, pokušala da stane na platformu za intervencije koja se nalazi ispod metalne konstrukcije, odmah uz jedan od stubova. Zakoračila je, međutim, uprazno i sunovratila se u ambis. Mladići očevici nedugo potom obavestili su policiju o tome šta se desilo. Usledio je uviđaj, koji je obavila Katarina Segedinski, senćanski dežurni tužilac. Sutradan, već u ranim jutarnjim satima, na Tisi su se, adekvatno opremljeni, obreli odvažni članovi senćanskog Spasilačkog tima koje predvodi Nandor Baranji. Potraga za telom utopljenice zasad nije dala rezultate.

- Pretražujemo svaki deo vodotoka u senćanskom rečnom pojasu nizvodno prema Adi - objašnjava Nandor Baranji, dok s njim sedimo u brodiću koji mili površinom mirne reke. - Koristimo i dubinski sonar koji prepoznaje sve zaronjeno što mu se nađe u vidokrugu. Ali zasada ništa.

Još nema uslova za angažovanje ronilaca. Po Baranjiju, za pet do osam dana telo će sigurno izroniti.

Strašna vest o nestanku mlade sugrađanke u hladnoj Tisi prostrujila je kao vihor Sentom i mnogo rastužila meštane. Barbara je, inače, bila primerna učenica prvog razreda Ekonomsko-trgovinske škole u svom gradu. Dobro je učila i uzorno se, na svakom koraku, ponašala, kažu svi koji su je poznavali.

- Tiha i povučena, razmišljala je samo o tome kako da posle školovanja pronađe valjan posao i pomogne najbližima da se iskobeljaju iz nemaštine. Dete za primer, zlata vredno - naglašava njen prvi komšija Arnold Nađ.

Melinda i Endre Vitez zanemeli su od bola. Pronalazimo ih u njihovoj trošnoj kući na periferiji Sente, u blatnjavoj Ulici Janoša Nađmeljkutija broj 55. Još ne shvataju, neće da prihvate da im je ćerka izgubila život. Ostao im je 24-godišnji bolesni sin, koji nije u stanju da se stara o sebi. Očajni su, kao gromom udareni posle strašne vesti koju im je, odmah posle tragedije, saopštila policija.

Očajan otac Endre i majka Melinda Vitez

- Ne mogu da verujem da naše mezimice više nema. Poludeću od očaja i tuge. Ona nam je bila sve. Ponos, uzdanica, snaga koja nam u siromaštvu nije dala da klonemo i dignemo ruke od svega. Išla joj je škola, nema šta. Htela je kasnije i na studije da ode. Radovali smo se, i muž i ja. Endre je zaposlen u "Vojputu", ja sam više od dve decenije u kući, jer sin ne može bez osnovne pomoći.

Nesrećna majka kaže kako joj je ćerka, vrativši se iz škole, rekla da nešto kasnije ide na žurku u piceriju kod autobuske stanice. Neko od njenih drugara slavio je rođendan. Javila se kasnije telefonom, poručivši da će pre ponoći biti u gradu. Bio joj je to, kazuju njeni ukućani, do sada treći izlazak u grad. Pošla je na zabavu, a otišla u smrt.

Mesto na mostu s kojeg se mlada Senćanka sunovratila u reku

BAKINA NEVERICA

Barbara je, kroz suze nam kazuje njena baka Ilona Čikoš, bila dobro, poslušno i pametno dete. Znala je uvek šta radi i šta u svakoj prilici treba da učini. Čudi se starica otkud ona kasno noću na mostu prema Čoki. S nevericom prihvata verziju da se njena unuka svojom voljom pentrala ogradom čelične konstrukcije mosta:

- To se nimalo ne uklapa u njeno razmišljanje i ponašanje. Pristojna i lepo vaspitana, grozila se kada se pomenu alkohol, droga i cigarete. Bila je tiha i bojažljiva. I plašljiva. Bojala se i na naš tavan da se popne tokom dana, pa mene je jednom po neku knjigu slala rekavši da se plaši...

OPASNE IGRE

Prišli smo čamcem mestu tragedije. Na sva tri betonska stuba, visoka oko 10 metara, čak i na najnepristupačnijim mestima, tragovi mladalačke ruke. Uočljivi, krupni grafiti, naime, ukazuju na to da se neko konopcem spuštao da bi ih ispisao. Čista suicidna ludorija. Da čovek ne poveruje. Senćani nam kazuju da se deo varoške mlađarije neretko tu noću okuplja, pa se, nastojeći da iskaže hrabrost i odvažnost, i besmisleno rizikujući život, prepušta opasnim igrarijama na čeličnoj konstrukciji, a pogotovo pod njom.