Za krađe semafora kazne simbolične

OD ove nedelje Srbija ima novi, izmenjeni Krivični zakonik, koji propisuje daleko rigoroznije kazne za nasilnike, ali ne i za kradljivce saobraćajnih znakova, šahtova, zaštitnih ograda, pa čak i semafora!

Mada je samo desetak dana pre toga cela zemlja brujala o krađi oko dva kilometra zaštitne ograde na tek otvorenom auto-putu Ljig -Preljina, zbog čega se desio čak i jedan udes, kada su kola naletela na srndaća koji je izleteo na put, ideje da se pooštre kazne za kradljivce nisu naišle na razumevanje zakonodavca.

- U toku javne rasprave o izmenama KZ dali smo nekoliko predloga, između ostalog i da se konkretizuje i promeni član 290 - kaže Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Srbije. - Ovo delo se odnosi na kazne za uklanjanje i uništavanje saobraćajne signalizacije i predviđene kazne su do tri godine zatvora. Ali, samo uz jedan uslov - ako je nastupila konkretna opasnost po život i telo. To znači da sve dok neko ne bude uhvaćen u krađi šahta kroz koji je konkretna osoba propala i povredila se, on ne može da bude osuđen. Zato u praksi ima malo osuda.

Komitet za saobraćaj je amandmanom tražio i da se kazna za ovo delo poveća na godinu do osam godina zatvora, ali amandman nije prihvaćen. Okanović skreće pažnju na još jedan član KZ za koji su se nadali da će biti promenjen da bi u praksi moglo po njemu i da se sudi. Reč je o članu 204, koji reguliše tešku krađu saobraćajnog uređaja. Zaprećena kazna je od godinu do osam godina zatvora, ali je problem što sudije pod saobraćajnim uređajem tretiraju semafor, ali ne i zaštitnu ogradu, šaht i slično. Shodno tome, i sankcije su retke i male.

- Kazne za krađu saobraćajnih znakova i druge infrastrukture najčešće su uslovne ili novčane. Sudije gledaju samo prostu vrednost ukradenih stvari, koja nije velika, a ne i opasnost. Kada divljač prođe kroz rupu na mestu ukradene zaštitne ograde, cela porodica može da pogine ako naleti na njega. Nažalost, mi retko delujemo preventivno. Skoro uvek mora nešto da se desi, da bismo reagovali - konstatuje Okanović.

Razlozi zbog čega ljudi kradu saobraćajnu signalizaciju, poklopce za šahtove, table, stubove, ograde, putnu galanteriju, pa čak i rizlu i so za posipanje, najčešće su preprodaja i zarada.

Međutim, ima i sasvim bizarnih povoda, kao što je pečenje paprike (saobraćajne table su od aluminijumskog lima i izuzetno dobro provode toplotu) ili pravljenje lopata za sneg. Zabeleženo je čak i da su od saobraćajnih znakova pravljeni baštenski ili stolovi za kafiće. Putna “limarija” koristi se i za pravljenje ograda, svinjaca i kokošinjaca, pokrivanje krovova, poklapanje buradi ili obeležavanje dvorišnih kapija, a najpopularniji je znak “stop”.

Samo na putevima u okolini Šapca u protekle četiri godine nestalo je oko 1.000 znakova. Na obilaznici oko Beograda, na deonici Dobanovci - Batajnica, svi natputnjaci su goli, odneta je elastoodbojna, pešačka i mostovska ograda. U JP “Putevima Srbije” tvrde da za putnu galanteriju daju i po milion i po evra, jer sve što postave, od žičanog pletiva do zaštitnih ograda, bude pokradeno.

Žale se i komunalci. Na primer, JKP “Vodovod i kanalizacija” u Novom Sadu je 2014. isplatilo nešto manje od 18 miliona dinara, a u 2015. tri i po miliona dinara kao odštetu građanima za povrede i štete nastale usled upadanja u otvorene šahtove i slivnike na novosadskim ulicama.

Advokat Gordana Božilović Petrović potvrđuje da se u praksi uglavnom dešava da se nekome sudi samo zbog krađe, a ne i zbog ugrožavanja sigurnosti.

Prema našem zakonu, za krivično delo krađe izriče se novčana ili kazna do tri godine zatvora. Ako je reč o teškoj krađi, u slučaju da vrednost ukradenih stvari prelazi milion i po dinara, zaprećena kazna je od dve do deset godina. Na koliko će neko biti osuđen utiče i to da li je reč o povratniku. U tom slučaju izriče se stroža kazna.