Bivšim bezbednjacima doživotna u Belgiji!

BIVŠI jugoslovenski obaveštajac i pripadnik Službe državne bezbednosti Božidar Spasić, kao i dvojica nekadašnjih saradnika ove službe Andrija Drašković i Veselin Vukotić, osuđeni su u Belgiji na doživotne kazne zatvora zbog ubistva albanskog emigranta Envera Hadrija 1990. u Briselu.

Odluka suda o izrečenoj maksimalnoj kazni u četvrtak je objavljena, dok je prethodnog dana saopšteno da je utvrđeno da su krivi za ovaj zločin. Ovakva presuda je doneta na osnovu privatne tužbe Hadrijeve ćerke i dvojice sinova. Saopšteno je i da "profesionalni sudija i 12 porotnika" nisu našli olakšavajuće okolnosti prema trojici optuženih.

Belgijski mediji su naveli da se u presudi pominje da je "istraživanje, koje je trajalo dugi niz godina, zaključilo da je to bio politički atentat, sponzorisan od strane obaveštajnih službi bivše Jugoslavije, uz logističku podršku podzemlja u Beogradu."

Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je da iz Belgije nije stigla zamolnica za izručenje trojice bivših pripadnika jugoslovenske tajne službe koji su u toj zemlji osuđeni za ubistvo.

- Ukoliko bude upućena, svakako ćemo je uzeti u razmatranje - rekla je Kuburovićeva i dodala da ne postoji ugovor Srbije i Belgije o međusobnom izručivanju osuđenih.

U ovom trenutku, dakle, niko od trojice osuđenih ne može da bude izručen, jer je reč o našim državljanima. Dalji postupak zavisi od belgijskih vlasti, kao i činjenice da li će presuda biti pravosnažna i kada.

Ipak, Belgija ima pravo da zatraži da osuđeni u ovom slučaju služe kaznu na teritoriji svoje države, ali tome mora da prethodi odluka Srbije o priznavanju presude.

Porota belgijskog suda je Vukotića i Draškovića označila kao direktne izvršioce ubistva, dok je Spasić proglašen krivim kao nalogodavac, jer je u vreme izvršenja zločina bio glavni inspektor jugoslovenske tajne službe, pišu belgijski mediji. Hadri (49), predsednik Odbora za zaštitu ljudskih prava na Kosovu, ubijen je 25. februara 1990. u briselskoj opštini Sen Žil dok je u automobilu čekao na semaforu.

U ovom slučaju optuženima se sudilo u odsustvu, odnosno oni, prema tvrdnjama advokata Draškovića i Vukotića, kao i samog Spasića, nisu ni znali za taj postupak.

- Glavni osnov Vukotićevog optuženja bili su prisluškivani razgovori iz 1990. godine, kao i izjava jednog policajca data samoj policiji u Beogradu iste godine - navodi advokat Zdenko Tomanović, Vukotićev branilac. - Sve ove navodne dokaze dostavio je Haški tribunal. Po tadašnjem Ustavu i Zakonu o krivičnom postupku, izjave u policiji nisu mogle da se koriste kao dokaz, a prisluškivani razgovori 1990. nisu mogli da se koriste pred sudom, jer su tek kasnijom promenom Ustava dobili karakter dokaza.

Božidar Spasić, Andrija Drašković i Veselin Vukotić

I Božidar Spasić ističe da dokaza o njihovoj krivici nema i da je optužnica zasnovana na delovima njegove knjige, kao i na izjavama zaštićenog svedoka u Hagu, koji je svedočio protiv Slobodana Miloševića. Ovaj nekadašnji obaveštajac je naveo i da su njega belgijski policajci ispitivali 2008. godine u Beogradu, i da je tada zaključeno da nema dokaza da su njih trojica učestvovala u toj likvidaciji.

- U Belgiji je jak albanski lobi i oni sada na ovaj način skreću pažnju sa činjenice da treba da počne sa radom sud za zločine koji je počinila OVK - navodi Spasić.