NOVOSTI U ZATVORSKOJ BOLNICI: Veliki broj njih ovde ostaje godinama, jer nema kod koga nazad

MIRNI i tihi kao bubice, stoje u redu da operu ruke, a onda uzimaju hranu i idu u zajedničku trpezariju. Najokorelije ubice, nasilnici, porodični zlostavljači, ali i obični kradljivci s psihijatrijskom dijagnozom, smešteni u jednom od dva bloka za izdržavanje obavezne mere psihijatrijskog lečenja Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, prvi put od nastanka ove ustanove jedu zajedno, kao ljudi, u trpezariji.

Specijalna zatvorska bolnica će, posle šest decenija, postati na prvom mestu bolnica, pa tek onda zatvor, kaže novi upravnik dr Dragoljub Paunović. On naglašava da su novine koje je uveo samo kruna rada njegovih prethodnika.

- Od kada sam, u novembru, preuzeo funkciju upravnika, u fokusu mi je bila mera psihijatrijskog lečenja i čuvanja lica - kaže dr Paunović. - U pitanju su počinioci najrazličitijih krivičnih dela, za koje je veštačenjem utvrđeno da su neuračunljivi i pravosnažno im je određena ova mera.

Na odeljenju ima 270 osoba, što je nešto više od polovine ukupnog broja pacijenata Specijalne zatvorske bolnice (ima ih 570). Mnogi su ovde smešteni godinama, jer im je sud odredio više mera, pa se to odužilo. Druge rodbina ne želi kod kuće.

Dejan iz Mrčajevaca u prolazu kratko komentariše da je u zatvorskoj bolnici od 2006. zbog nasilja u porodici. I ko zna dokle će biti. On je jedan od onih koje porodica neće nazad.

- Jedan od bolesnika imao je dva karcinoma - rak pluća i debelog creva. Nijedno od njegovo devetoro dece nije hteo da ga primi, da umre na slobodi. Na kraju smo jedva ubedili jednu ćerku - kaže upravnik bolnice.

Ima i nekoliko pacijenata iz bivših jugoslovenskih republika. Trenutno, jedan je iz BiH, a nekoliko njih iz Hrvatske, ali su u međuvremenu uzeli srpsko državljanstvo. Ekstradicija u domicilne zemlje zasad je nemoguća.

- Imamo momka iz Dalmacije koji je kod nas 15 godina i niko ga za sve to vreme nije obišao. Svojevremeno je došao kod tetke u Sremsku Mitrovicu, tu počinio ubistvo, i određena mu je mera obaveznog psihijatrijskog lečenja. Porodica je na njega zaboravila. Tek nedavno ga je, na naš poziv, posetio otac - kaže dr Paunović.

Nekada su sa ovim pacijentima radila četiri psihijatra, sada ih je šest - jedan lekar prati 45 bolesnika. Nedostaju im još dva, pa da zadovolje standarde lečenja. Glavna novina na odeljenju ipak je zajednički obrok. Koliko god ljudima na slobodi delovalo banalno, ovo je radikalna promena.

- Do sada su dobijali hranu po sobama, kroz rešetke, jači su otimali slabijima... Ili su je pacijenti sami sakrivali ispod kreveta i jeli je posle dan-dva. Hrana se kvarila, jeli su iz prljavih posuda, nisu prali ruke. Bio je to stalni izvor stomačnih infekcija - kaže upravnik bolnice.

Slika teških osuđenika, vrlo često praznog pogleda, kako mirno čekaju u redu da operu ruke, deluje gotovo nestvarno. Oko njih, do skoro oljušteni zidovi, sivi i depresivni, dobijaju novo ruho. Kreče ih sami osuđenici: iz smederevskog zavoda, kao i iz komšiluka - Okružnog zatvora u Beogradu (CZ), koji deli zgradu sa Specijalnom zatvorskom bolnicom. Postepeno su zamenjeni i prozori, a nove rade u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu, u okviru radnog angažovanja.

Prijem osuđenika i pritvorenika sada više liči na bolnicu, nego na zatvor. Na prijemu je obavezno kupanje, šišanje, presvlačenje, pregled... Odeća u kojoj su došli ide na pranje i dezinfekciju. Jer, mnogi dolaze iz drugih ustanova širom Srbije ili policija u pola noći privodi narkomane koji imaju pravosnažnu meru lečenja, pa u bolnicu mogu da unesu najrazličitije zaraze.

Osuđenici-bolesnici su do sada sami prali svoju odeću, dobijali su za to prašak. Sada im pere bolnica. Urađen je i tretman na vašljivost i utvrdilo se da su rezistentni na "supitoks", koji je do sada korišćen. Promenjena je terapija i vašljivost je iskorenjena.

Dobijena je i bitka sa tuberkulozom, jednom od najčešćih bolesti u zatvorima. Jer, za razliku od HIV infekcije ili hepatitisa, tuberkuloza se brzo prenosi i jedan oboleli može da zarazi 10-15 osuđenika. Svi pacijenti su testirani na transmisione bolesti i snimljena su im pluća.

Dr Paunović je naročito ponosan zbog nove, savremene opreme. Ultrazvuk sa tri sonde su nabavili od Direkcije za oduzimanje imovine stečene kriminalom. U laboratoriji su automatski analajzeri, koji mogu da ispituju po 300 uzoraka krvi na sat. Imaju pet novih lekara specijalista. Svi doktori su prošli kurs za reanimaciju i rešavanje hitnih stanja.

- Nijedan od 28 zatvora, plus Specijalna zatvorska bolnica, neće više biti bez EKG aparata, pulsnog oksimetra, seta za reanimaciju, stetoskopa, aparata za merenje pritiska i šećera - kaže dr Paunović, koji je ujedno i koordinator zdravstvene zaštite u celom zavodskom sistemu Ministarstva pravde.

Specijalna zatvorska bolnica uvodi i nove dijagnostičke metode, holter pritiska i EKG, dobijaju novu stomatološku stolicu... Internista i psihijatar sada dežuraju u dve smene. Ona je registrovana kao opšta bolnica i u njoj lekari rade po kriterijumima Ministarstva zdravlja, ali je osnivač Ministarstvo pravde. Odnedavno, stražari na psihijatrijsko odeljenje više ne ulaze čak ni sa pendrecima.

TERAPIJA NA SLOBODI

MNOGI od žitelja Specijalne zatvorske bolnice mogli bi da izađu na slobodu kada bi naš zdravstveni sistem, kao što je to praksa na Zapadu, mogao da im obezbedi redovan nadzor i terapiju. Oni bi jednom mesečno išli u ambulantu i primali odgovarajući medikament kroz injekciju. Ukoliko se ne pojave, "pali se alarm" i policija ih vraća u zatvorsku bolnicu. Pod redovnom terapijom oni mogu da se uklope u sistem. Bez nje potencijalni su predatori.

Stari deo zatvorske bolnice čeka renoviranje