Do slobode uz pomoć apelacije

KARATISTA iz Čačka S. S. (37), koji je osuđen zbog nasumičnog prebijanja nekoliko sugrađanki, odlukom nadležnog Apelacionog suda proveo je pet dana manje u zatvoru. Čim se pre dva dana našao na slobodi, nastavio je da udara žene, zbog čega je ponovo završio iza rešetaka.

Ovo je poslednji u nizu primera da apelacioni sudovi ukidaju ili preinačuju prvostepene presude, pa čak i za neka mnogo ozbiljnija krivična dela. Prema raspoloživim podacima, Apelacioni sud u Beogradu prošle godine je potvrdio 7.513 prvostepenih presuda, dok je ukupno u 7.387 slučajeva presuda preinačena, ukinuta i postupak vraćen na novo suđenje, ili je Apelacija otvorila raspravu.

Ova brojka pokazuje da je gotovo jednak broj predmeta koji su potvrđeno dobro odrađeni i onih kojima je potrebna određena ili totalna korekcija. To znači da tokom prvostepenog suđenja nešto nije urađeno kako treba.

- Gledajući stitistiku, ti podaci građanstvo navode na razmišljanje o tome da li nešto nije u redu kod prvostepenih ili drugostepenih sudova - kaže, za "Novosti", advokat Nebojša Perović. - Statistika može da upućuje i na to da drugostepeni sud brižljivo razmatra svaki predmet, ali treba imati u vidu i činjenicu da je pred prvostepenim sudovima uvek prisutna i neposrednost u postupku.

Prema mišljenju advokata Nebojše Milosavljevića, ova problematika može se sagledati na više načina:

- Glavni problem predstavlja loše stanje u pravosuđu. Svedoci smo da je u poslednjih deset i više godina veliki broj najboljih sudija, nezadovoljnih uslovima rada i nesprovođenjem reformi, napustio sudijsku funkciju i prešao u red advokata, tako da je advokatura pravno postala jača od ovih aktuelnih sudija. Pored toga, treba imati u vidu i da je osnivanjem više apelacionih sudova došlo do neujednačene sudske prakse, što se ranije nije dešavalo kad je postojao Vrhovni sud Srbije.

Milosavljević ističe da su česte izmene zakona iz krivične materije, a posebno Zakonika o krivičnom postupku, dovele do pravne nesigurnosti.

- Nekada pravedni i dobri pravni propisi zamenjeni su propisima iz Evropske unije koji se kod nas nisu pokazali delotvornim - objašnjava Milosavljević. - O tome bi trebalo ozbiljno razmišljati i, kroz promenu određenih aktuelnih propisa, uvesti neke pravne standarde koji će, pre svega, zaštititi prava građana.

Apelacioni sud najčešće preinači prvostepenu presudu u pogledu kazne. To znači da je sudija dobro sudio ali nije baš najbolje odmerio i odredio adekvatnu kaznu, pa je zato Apelacija pooštri ili umanji, kažu nam u jednom osnovnom tužilaštvu. Prema njihovim rečima, dešava se, ali u manjem broju postupaka, i to da za lakša dela Apelacioni sud preinači kaznu, jer delo zastari u periodu između prvostepene i pravosnažne presude. Tad, ako je sud proglasio krivim optuženog, Apelacija ga oslobodi.

UTICAJ NA SAMOSTALNOST

U KRIVIČNIM predmetima, pravosuđe umnogome zavisi od rada drugih organa, njihove kooperativnosti i stručnosti - navodi advokat Nebojša Milosavljević (na slici). - To se najviše odnosi na rad policije, kvalitet dokaza koji se dostavljaju tužilaštvu, kao i na uticaj izvršne vlasti na rad policije i pravosuđe. Očigledno je da sud nije nezavisan, često ne misli svojom glavom, a u tome mu pomaže i tabloidna scena, koja i te kako utiče na rad i samostalnost sudova.