Smrt nas (ne) potresa

“SEKIROM ubio babu i dedu”, “Obesila ćerku pa se ubila”, “Pucao u majku troje dece”, “Policajac ubio bivšu devojku”, “Satarom iskasapila majku i baku”... Ovo su samo neki od stotina sličnih naslova koji su u poslednje vreme bile gotovo glavne vesti u svim medijima. Porodične tragedije i svirepa ubistva postali su tako naša svakodnevica, pa se stiče utisak da se manje potresamo oko strašnih događaja..

Stručnjaci tvrde da je, ipak, reč samo o utisku, a ne o činjenici, budući da je na vesti o stravičnim ubistvima nemoguće postati imun.

- Zažmuriti na nešto što se desilo drugom, jednostavno, nije u ljudskoj prirodi, osim kod obolelih od psihopatskih poremećaja, čija sposobnost za empatiju nije dovoljno razvijena - kaže dr Marija Tepurić, klinički psiholog. - Nasilja je oduvek bilo, ali se sada mnogo više i otvorenije o tome piše. Svima su dostupni i najsitniji detalji brutalnih ubistava, kao i fotografije. Vrlo retko se mogu naći takve najave, recimo, kulturnih i naučnih manifestacija.

Po rečima dr Tepurić, publika često “guta” ovakve vesti zbog urođenog nagona za preživljavanjem, koji je zapravo tera da saznaje više o okolnostima u kojima živi, stvarajući tako sebi iluziju da se može bolje zaštiti od mogućih nevolja.

- Osim toga, mnogo je onih nezadovoljnih sopstvenim životom, pa se, prateći crne hronike, teše da ima i lošijeg - kaže Tepurićeva. - Vesti o stravičnim ubistvima, takođe, lepe se za oko radoznalog čitaoca, koji često umišlja da u je tom trenutku “jači” od sagovornika, da ga ta vrsta obaveštenosti čini pametnijim i više vrednim. Sa druge strane, neki svesno biraju da se neinformisanjem štite od ovih vesti, ali danas je mnogo teško ostati zaštićen od takvih sadržaja.

Kriminolog Zlatko Nikolić smatra da se broj zločina nije mnogo povećao u odnosu na prethodne decenije, ali su iz godine u godinu oni sve brutalniji i suroviji.

- Očigledno je da su mediji poslednjih godina preplavljeni hronikom i da taj trend ne jenjava - kaže Nikolić. Zbog svega toga došli smo u situaciju da nam je “otupela oštrica” saosećanja.

POGUBNO ZA DECU

- FOTOGRAFIJE i snimci strašnih zločina najpogubnije utiču na decu - kaže Marija Tepurić. - Oni rastu s porukom da je nasilje prihvatljivo. Dokumentaraci o ubistvima često se najavljuju tokom emitovanja porodičnih programa, negde oko 19 časova. Zatim deca traže da im pustimo nastavak scena nasilja koje smo zajedno videli gledajući bezazlenu porodičnu seriju. I, posle se čudimo zašto su nam deca sve nasilnija!