Ćerko, zašto mi nisi rekla...

KUKAVICO, nemoj je rano buditi, neka mirno spava... Ove reči, posvećene Dragani Milenković (17), tragično nastradaloj 1. marta posle pada sa prozora Trgovačke škole u Beogradu, odzvanjale su u četvrtak iznad belog kovčega na groblju Lešće. Nekoliko stotina ljudi, u tužnoj povorci, ispratilo je ovu devojku na večni počinak.

Sestra Jelena, braća Blažo, Bojan i Vladan, očajni majka Milijana i otac Slobodan, jecali su nad sandukom mezimice dok je sveštenik držao opelo. Mnogobrojna rodbina, prijatelji iz razreda i škole, kao i članovi fudbalskog kluba Poštar u kome je trenirala, pozdravili su se poslednji put sa svojom Gagom.

- Pogledaj oko sebe, bajno moje - vikala je majka Milijana na početku povorke, jedva hodajući, pogleda uprtog u nebo. - Čekala sam te da dođeš iz škole. Zašto mi nisi rekla?

Putanju do njenog večnog počivališta pokrivali su tihi koraci drugara, koji su u rukama držali bukete sa poslednjim pozdravima najmilijih.

U potresnom govoru nad grobom mlade Dragane, prisutni su mogli da čuju detalje teškog života porodice Milenković. Izbegli sa Kosova i Metohije 1999. godine, živeli su u kolektivnom smeštaju u Krnjači, gde je Gaga i rođena. Tek pre nekoliko meseci su se preselili.

- Stasita i divna, prva među omladinom u Krnjači, bila je barjak, lepa... - pričao je jedan od rođaka Milenkovića. - Nema tog čoveka i žene koji su je poznavali a da im srce ne gori od žalosti. Podsećala je na kosovske božure. Kratko se šetala po razboju života, stigla je do njegovog praga, a onda zauvek otišla.

MAJCI POZLILO
SKRHANA od bola, ali bez suza, nesrećna majka Milijana jaukala je stežući srca tužnog skupa.
- Ne idi, Gago, ko će tamo da mi te čuva? - jecala je u očaju, a kada je beli kovčeg spušten u raku, nije izdržala i od tuge joj je pozlilo.