Majka i ćerka sahranjene jedna kraj druge : O Ivana moja, šta to uradi...

O NATO, luče babino, šta ću ja bez tebe! O Ivana, šta uradi... - jecala je Gordana, Ivanina majka, čiji jauk se prolamao Kumodraškim grobljem, gde je oko dvesta ljudi došlo da isprati malu Nataliju (8) i njenu majku Ivanu.

I dok su svi oplakivali tragičnu smrt devojčice, kovčeg sa telom njene majke već je bio položen u raku.

Niko nije ostao nem na prizor malog belog kovčega, zatrpanog cvećem. Dejan, otac malene Natalije, sve vreme je bio po strani, skamenjenog lica. Plač je utihnuo na trenutak, samo dok je sveštenik držao govor.

Od prevelikog bola, gotovo da niko osim sveštenika, reč nije mogao da izusti. Gordanu, Ivaninu majku, jedva su držali na nogama. Nakon što je opelo završeno, za belim kovčegom krenula je povorka. Svi su nosili vence i bukete cveća od belih ruža, ljiljana, orhideja... Povorka se kretala lagano, do večnog počivališta devojčice.

Tamo je, bez opela, u zemlju već bio spušten beli sanduk sa telom njene majke, dopola prekriven zemljom. Ivaninom krstu prišla je samo Gordana, njena majka. Prizor kako telo malene Nate spuštaju u zemlju, niko nije imao snage da gleda.

Otac Dejan, koji se sve vreme držao po strani i tog trenutka bio skoro 10 metara udaljen od groba, zaplakao je. Nakon što je sveštenik bacio grumen zemlje, zavladao je potpuni muk. Čitava dva minuta, duga kao večnost, ispunila je tišina. Svi su čekali da nesrećni otac prvi priđe raki. On se hvatao za glavu, plakao bez glasa. Nakon njega, rodbina i prijatelji polako su počeli da prilaze da poslednji put pozdrave malog anđela...

CVEĆE SAMO ZA NATALIJU

SVI ožalošćeni bili su u neverici. Odmahivali su glavom i pitali uprazno: "Zašto sa sobom povede i dete?" U govoru su im se osećali bes i ljutnja. Zato je većina njih donosila cveće samo za malu Nataliju, dok je Ivanina rodbina prinosila po dva venca.