Žalost u Mrštanu: Šutirao na koš pa pao mrtav

Sine moj. Ljubavi moja. Gde mi te vode? Šta će majka bez tebe, zlatni sine moj? - jecala je neutešna majka Stefana Arsića (18), učenika četvrtog razreda leskovačke Tehničke škole "Rade Metalac", koji je u ponedeljak iznenada preminuo na času fizičkog vaspitanja. On je danas sahranjen na mesnom groblju u rodnom selu Mrštane.

Sanja Arsić grli beli sanduk sa telom svog deteta, a lelek para nebo iznad dvorišta prepunog rođaka, prijatelja, komšija kao i Stefanovih nastavnika i školskih drugova. Niko još ne može da veruje šta se dogodilo. Na sahranu je došlo celo selo koje je prošle godine prikupljalo novac kako bi, koliko mogu, pomogli porodici tokom Stefanovog puta u Englesku. Jer, preminuli mladić je imao urođenu srčanu manu zbog koje je dva puta operisan na specijalizovanoj klinici u Londonu. Uspešno se oporavio posle prošlogodišnje intervencije. Osećao se mnogo bolje i ništa nije ukazivalo na tragičan ishod.

Otac Bratislav ostao je bez reči, kao i stariji brat Miloš, za koga je bio posebno vezan. Iako su znali za Stefanovu bolest, nadali su se njegovom normalnom životu.Redovno je odlazio na kontrole kod svog lekara na beogradskom Institutu za majku i dete. Navodno mu je savetovana umerena fizička aktivnost. Nije želeo da se izdvaja iz društva, pa je sa drugarima na času igrao košarku uz povremene pauze i odmor.

UVEK NASMEJAN Drugovi nemaju snage da govore. Opisuju ga kao veoma veselog mladića. Ne mogu da veruju da će njegova stolica u školi ostati prazna. - Reč je o jednom od najboljih odeljenja u našoj školi. Svi se međusobno vole i podržavaju, ali su Stefana voleli, čini mi se, najviše. I previše - kazao je jedan od profesora.

Školski drugovi pričaju da mu je pozlilo u trenutku kada je krenuo da baci loptu na koš.

- Video sam ga na podu - priča Predrag Đorđević, Stefanov profesor fizičkog. - U prvom trenutku sam pomislio da je legao da se odmori, ali već u sledećem sam pritrčao i shvatio da mu nije dobro. Izvukao sam mu jezik, pružio veštačko disanje i masažu srca i trudio se da mu pomognem za to kratko vreme dok nije stigla Hitna pomoć.

On kaže da ni Stefan, a ni njegovi roditelji nisu tražili da bude oslobođen fizičkog vaspitanja i da se na časovima trudio koliko je sam mogao i želeo.

- Pre operacije je imao visok pritisak i žalio se na jake glavobolje, ali od te intervencije sve je krenulo nabolje - priča Svetlana Marjanović, Stefanov razredni starešina. - Bili smo u stalnoj komunikaciji sa roditeljima, a on se nije žalio na tegobe. Plašio se kako će se uklopiti u nastavu posle operacije. Nije želeo nimalo da zaostane za drugarima. Uz podršku profesora uspeo je sve da postigne. Putovao je sa drugarima na ekskurziju u Italiju. Svi su ga baš voleli. Bio je odličan đak, uvek pozitivan i nasmejan, a nameravo je da nastavi školovanje.

VELIKA TUGA

Stefan nije dozvoljavao da ga njegova bolest ometa u normalnim aktivnostima. Kažu da je bio redovan na nastavi, a da je neposredno posle operacije tražio od drugara da mu donesu zadatke koje bi rešavao.

- Bio je zaista izvanredno dete, kao što je i cela njegova porodica. Velika ih je tuga zadesila, a za Stefanom, verujte, plače svako ko ga je poznavao - pričaju komšije Arsića.

PROFESOR VLADISLAV VUKOMANOVIĆ

TAKVA SMRT MOGUĆA I KOD ZDRAVIH

- I kod najzdravije dece može da dođe do iznenadne srčane smrti - kaže za "Novosti" profesor dr Vladislav Vukomanović, kardiolog, upravnik Pedijatrijske klinike u Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić".

- U konkretnom slučaju, dete je imalo urođenu srčanu manu koja je bila praćena nekim poremećajima srčanog ritma, što je na odgovarajući način lečeno. Ne znam da li je dete trčalo, niti uopšte koji je bio nivo fizičke aktivnosti čiji ishod je bio tragičan.

Doktor Vukomanović kaže da se uvek pitamo da li je moglo da se uradi više kada se desi ovakav tragičan slučaj, ali navodi da je teško biti objektivan.

- Mi se pridržavamo vodiča i najsavremenijih preporuka kardioloških udruženja kako bi deci i mladima sa urođenim srčanim manama i poremećajima srčanog ritma, koliko je moguće, doprineli kvalitetu života - objašnjava dr Vukomanović.

- Postoje kriterijumi na osnovu kojih mi sa velikom sigurnošću možemo da preporučimo fizičku aktivnost kojom oni mogu bezbedno da se bave. To može da bude šetnja, vežbe oblikovanja, rekreativna fizička aktivnost. (B. L.)