Svedok: Praćenje Ćuruvije je bilo atipično

Praćenje Slavka Ćuruvije je bilo atipično, jer se prvi put u neko praćenje direktno uključio načelnik beogradskog centra Državne bezbednosti i pri tome je tražio da mu se javlja svaka promena, rekao je danas u Specijalnom sudu nekadašnji načelnik analitike tog Centra Vladimir Nikolić, sadašnji generalni konzul Srbije u Banjaluci.

Shvatio sam da tu nešto nije u redu jer načelnik beogradskog centra, što je tada bio Milan Radonjić, vodi akciju koja treba da je rutinska, prekida pratnju i posle pet minuta, odnosno nekog vremena, objekat je ubijen, rekao je Nikolić, na suđenju za ubistvo vlasnika i urednika "Dnevnog telegraf"a i "Evropljanin".

Nikolić kaže da je prvobitno mislio da Radonjić želi da se pokaže glavnim, jer je neposredno pre toga postavljen na mesto načelnika Centra, ali kada je video knjigu dežurstva na dan ubistva Ćuruvije, 11. aprila 1999, gde je uneto permanentno izveštavanje Radonjića, shvatio je da nešto ne valja.

Epilog tog praćenja je da je čovek ubijen, rekao je Nikolić, koji je naveo i da je za ubistvo saznao iz medija, kao i da je tačan dosije Ćuran, odnosno izveštaj o njegovom praćenju, koji se pojavio u javnosti.

Nikolić kaže da nije protiv zakona da načelnik bude uključen u pratnju, ali je potpuno neoubičajeno jer čovek na takvom položaju "ima pametnija posla nego da se bavi kretanjem nekog po Beogradu".

Nikolić kaže da nije znao motiv da se Ćuruvija prati, primetivši da su inače praćenja bila česta i da su inicijative obično dolazile od operativnih radnika, tako da se nije udubljivao u razloge.

Prema rečima Nikolića, Radonjić je posle par meseci tražio takvo atipično praćenje i u slučaju Ibarska magistrala "kad kola kreću, ko gde sedi u njima" i "oba slučaja su imala smrtnu posledicu".

Nikolić je precizirao da u vreme ubistva pripadnika Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali nije bio u Službi bezbednosti već je informacije o ovome saznao iz medija.

Prema rečima Nikolića, Radonjić je davao i druge atipičine naloge pa je tražio da se "ozvuči crnogorska vila", od čega se srećom odustalo, a od kolege je čuo da su pripadnici Službe, par dana pre ubistva Ćuruvije, bili u rezidenciji američke ambasade.

Nikolić kaže da je ubrzo posle ubistva Ćuruvije, u maju 1999, dobio "ekspresno otkaz" jer je tražio objašnjenje zašto se raspoređuje na nepostojeće radno mesto u Prizrenu što je shvaćeno kao odbijanje.

To je zapravo za mene bila nagrada jer nisam delio iste vrednosti sa ljudima koji su tada vodili Službu, rekao je Nikolić.

Nikolić je, odgovarajući na pitanja odbrane, rekao i da je davao jednom izjavu Komisiji za istraživanje ubistva novinara i naglasio da je u to vreme bio oslobođen čuvanja državne tajne.

Iznoseći primedbe, Radonjić je naglasio da nije u dobrim odnosma sa Nikolićem jer je učestvovao u njegovom hapšenju.

Nikolić je, reagujući na te reči, napomenuo da mu je posle toga puštan snimak razgovora predsednika SPO Vuka Draškovića, koji govori sa nekim, da bi se prikazalo da je "izdao", čim Drašković u tom razgovoru smatra da treba da bude na slobodi.

Tokom ovog suđenja nije bilo detaljnije reči o ovom slučaju, ali je Nikolić u ranijem iskazu Tužilaštvu ispričao da su ga 1. oktobra 1999, nekoliko dana pre događaja na Ibarskoj magisrtali, kidnapovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije i da je na "montiranom postupku" osuđen, ali je kasnije rehabilitovan.

U tom iskazu je ispričao i da je nakon otkaza u Službi bio bez posla nekoliko meseci ali da je uspeo da se zaposli u Direkciji za građevinsko zemljište kojim je rukovodila opozicija.

Za taj događaj Radonjić je osuđen, ali kazna nije izvršena zbog zastarelosti, dok je u slučaju Ibarska magistrala oslobođen optužbe, ali je osuđen nekadašnji šef Državne bezbednosti Rade Marković, koji je na ovom suđenju prooptuženi.

Tužilaštvo na ovom suđenju tereti Radonjića da je, kršeći predviđenu proceduru, naredio praćenje Ćuruvije i omogućio da te podatke koriste Ratko Romić i Moroslav Kurak, kao neposredni izvršioci, i da je praćenje obustavio pre ubistva kako njih dvojica ne bi bili viđeni.

Radonjić je , iznoseći primedbe na Nikolićeve tvrdnje, rekao da je "Vuk Drašković predao izveštaj Nataši Kandić posle čega je nastala medijska priča koja je poprimila oblik istine".

Advokat Zora Dobričanin Nikodinović, branilac Radonjića, je rekla da Nikolić iznosi "floskule" i svoja mišljenja što nije dokaz na suđenju i da koristi bombastične izraze kao što je atipično jer ih vole mediji.

Sudsko veće, kojim predsedava sudija Snežana Jovanović odbilo je kao neosnovan predlog odbrane da se ukine pritvor Radonjiću i Romiću i zakazalo nastavak suđenja za 19. februar.