Već 30 godina tražim ko je ubio mog brata Željka, nisu nam dali ni da vidimo njegovo telo!

VIŠE od tri decenije živim sa sumnjom da je pravi ubica mog brata ostao nekažnjen. Godinama pokušavam da saznam da li država skriva istinu o njegovom stradanju i zašto, jer je od početka bilo previše propusta i nelogičnosti u istrazi i suđenju. Zarekla sam se da ću pravdu isterati do kraja. Dugujem mu to... Od nacionalnog heroja brzo je otišao u zaborav i do dana današnjeg nikakvu pomoć niti odštetu nismo dobili. A u obećanjima su se svi utrkivali.

Ovo za "Novosti" priča Branka Kovačević, rođena sestra studenta Željka Milivojevića, koji je 9. marta 1983. godine ubijen u centru Beograda.

Dvojica jermenskih atentatora, Haručin Krikor Levonijan i Rafi Aleksander el Bekijan likvidirali su turskog ambasadora u našoj zemlji Galipa Balkara. Napadači su na uglu ulica Generala Ždanove i Bulevara revolucije prišli automobilu u kom su se nalazili ambasador i njegov vozač, pucali na njih i počeli da beže.

Za ubicama su potrčali i prolaznici. Jedan od njih bio je i Brankin brat. Zvanična verzija ovog događaja, na osnovu koje su Jermeni i osuđeni, kaže da se napadač Bekijan u begu okrenuo i sa tri hica ubio Željka.

- Nekoliko čudnih događaja iz istrage i suđenja mi, međutim, ne da mira, evo, već više od 30 godina - objašnjava Branka svoje sumnje. - Lekar veštak dr Snežana Veljković, u svom nalazu i mišljenju o obdukciji, dan nakon ubistva, napisala je da je iz Željkovog tela izvađeno zrno kalibra sedam milimetara. Na suđenju, koje se održavalo godinu dana kasnije, ona je promenila iskaz i rekla da je izvadila metak kalibra devet milimetara. Ne znam zbog čega su sudije tako lako prešle preko ovog propusta. Ono što me sve ove godine zbunjuje je i to što nam nisu dozvolili da vidimo telo. Leš je identifikovala moja majka, preko sata koji je imao na svojoj ruci.

Reprint naslovne strane "Novosti" iz 1984. godine

- Jedan događaj posebno mi potpiruje nevericu u zvaničnu verziju. Kada su pobunjenici osuđeni za ubistvo ambasadora, ali i mog brata, majku i mene su, ovde, u našoj porodičnoj kući u Inđiji, posetila dvojica Jermena - nastavlja svoju ispovest Željkova sestra. - Predstavili su se kao članovi porodice osuđenih terorista. Uveravali su nas da El Bekijan i Levonijan nisu ubili Željka, jer, po cenu svoje smrti, ne bi pucali na civile. Objašnjavali su mi i da je atentat na ambasadora bila akcija političke borbe. Cilj im, kako su nam rekli, nije bio ubijanje jugoslovenskih građana, već predstavnika države Turske, koja ne želi da prizna genocid nad jermenskim narodom.

Vest o ubistvu turskog ambasadora u Jugoslaviji, ali i studenta koji je pokušao da uhvati napadače, odjeknula je u celom svetu.

Povelja koja je dodeljena Željku

JOŠ ČEKAJU ODŠTETU

ZAHVALNOST i poštovanje zbog herojskog čina njenog brata, koji je zadivio ceo svet, kaže Branka Kovačević, nestala je, čim se slegla prašina oko atentata. Porodica Željka Milivojevića još pokušava da dobije odštetu zbog njegovog ubistva. Obećanja su dobili i od sadašnjih čelnika državnih institucija, ali još čekaju davno ponuđenu pomoć. Željkova majka je dobila doživotnu penziju nakon ubistva sina, ali joj je ona ukinuta kada se raspala bivša Jugoslavija.

UKRALI BISTU

ŽELjKO Milivojević sahranjen je u selu Polača, u Kninu, u porodičnoj grobnici. Nekoliko godina nakon ubistva, u ovom mestu je postavljena bronzana bista, u njegovu čast, ali je početkom devedesetih godina ukradena. Sestra stradalog mladića sada pokušava posmrtne ostatke svog brata da prebaci u Inđiju, gde su zajedno živeli, ali zbog komplikovane procedure i na taj postupak čeka već nekoliko godina.