Profesorova smrt nije nas uplašila

ZVANIČNA istina o uzrocima smrti našeg profesora Dušana Dunjića može biti saopštena za tridesetak dana. Toliko je potrebeno da se urade sve analize i napiše valjan obdukcioni izveštaj. Vesti koje stižu iz haškog suda, da je profesor umro prirodnom smrću, treba uzimati sa rezervom - kaže za "Novosti" jedan od najbližih saradnika preminulog srpskog patologa u Hagu, koji je iz bezbednosnih razloga želeo da ostane anoniman.

Reč je o čoveku koji je sa Dunjićem uradio srpski patološki izeštaj o žrtvama pronađenim u masovnim grobnicama oko Srebrenice i koji tvrdi da je profesor bio zdrav, da se nikada nije žalio da mu nešto nedostaje.

Sagovornik "Novosti", doktor iz Beograda, radio je sa profesorom Dunjićem od 2008. godine. Patolog ga je angažovao kao svršenog doktora da pomogne oko veštačenja 3.568 eshumiranih u grobnicama oko Srebrenice u slučaju Popović-Beara. Posao je do kraja obavljen, a mladi saradnik je u stvari uradio njegov najveći deo. Profesor je bio kontrolor i stariji ekspert.

Kako kaže naš sagovornik, Dunjićevi i njegovi patološki izveštaji "testirani" su prvo pred sudovima BiH u tri slučaja protiv Srba oko Srebrenice i suprotna strana je morala da "položi oružje" kada je reč o tezi o hiljadama mrtvih muslimanskih boraca.

Ovaj mladi stručnjak u međuvremenu je stekao i "hašku licencu" te je bio savetnik u tri dosadašnja slučaja za Srebrenicu u holandskoj prestonici. Tvrdi: predviđeno Dunjićevo svedočenje zabilo bi poslednji ekser u kovčeg "haške forenzike"!

- Greška srpskih timova odbrane haških osuđenika ranije bila jer su angažovani patolozi dolazili na sud i svedočili takozvanom Rendom metodom - objašnjava doktor. - To znači, uzimali bi po desetak slučajeva iz svake grobnice i obrazlagali su uzroke smrti, dokazujući da su oni različiti. Od metka do granate... Takvo svedočenje, pri donošenju presude haški sud je ignorisao "pod sumnjom" da su naši patolozi birali samo slučajeve koji idu u prilog njihovoj tezi. Onda smo mi pregledali baš svaki zapis, svaku stavku, što je materijal od desetine hiljada strana.

Kako dalje priča doktor, od 3.568 obdukcionih zapisnika kojima raspolaže Hag, 1.583 sadži tek po nekoliko kostiju i na osnovu njih se ne može ništa tvrditi. Tezu optužnice o masovnim streljanjima podupiru 442 slučaja pronađenih posmrtnih ostataka jer su kod tih ljudi ruke bile vezane ili su imali povez preko očiju. Svi drugi slučajevi sa forenzičkog stanovišta govore o smrti kao posledicama borbi. Jer, ne može se reći da je neko streljan ako su ustanovljene povrede od metaka u predelu nogu....

Na kraju, mladi doktor podvlači da će novi ekspert koji se pojavi u sudu imati relativno lak posao. Kaže da zna i ko će preuzeti slučaj i raduje se jer će sarađivati sa velikim autoritetom.

BESKRAJNI ZAPISNICI

U HAŠKOM tribunalu verovatno nisu verovali da će iko sa srpske strane da se odluči na tako obiman posao da proveri zapisnik o svakoj kosti izvađenoj iz više masovnih gobnica. I fizički pročitati, to je ogroman posao, a kamoli izvući zaključke za svaki slučaj.

- Upravo to smo uradili - nastavlja naš sagovornik i pokazuje jedan od izveštaja na 15 strana.

U njemu stoje desetine rubrika od podataka o samim ostacima, preko opisa odeće i povreda, opisa svakog projektila koji je nađen, do toga da li je neko imao šibicu ili perorez. Srpski patolozi su proverili svaki projektil, donoseći zaključke i o oruđu ili oružju iz kojeg je ispaljen i kako je smrt mogla nastupiti.

PRIZNALI PRISTRASNOST

U STRUČNOM časopisu "Medicina nauka i zakon" iz 2006. 25 haških patologa je pristalo na anonimnu anketu koja je pokazala da su neki od njih bili pripadnici organizacija "za ljudska prava" koje nisu neutralne u sukobima. Trojica su otvoreno rekla da su bili izloženi pritiscima upravo od tih organizacija i NVO za "ljudska prava".

Otkriveno je da haški sud nije plaćao sve patologe već su neki plaćani sa različitih adresa. Trojica su bila svesna da se kopaju samo grobnice u kojima su muslimani, ali ne i Srbi, mada su znali gde se nalaze.

Zabeležena je dotad neviđena praksa u svetskim sudovima da patolozi lično ne brane svoj rad na suđenju nego brani samo šef tima. To je u potpunoj suprotnosti sa tradicijom struke koja nalaže da je odgovornost pojedinačnog forenzičkog naučnika lična, a ne korporativna.