Sahranjeni protina žena i dvoje dece

TRAGIČNO nastradali Tatjana (45), Nikola (18) i Simeona (10), supruga i deca Radivoja Panića, starešine Hrama Svetog Save, sahranjeni su u sredu na groblju Orlovača u prisustvu nekoliko stotina ljudi - rodbine, prijatelja i crkvenih velikodostojnika. Na potresnom oproštaju od troje članova ove ugledne porodice liturgiju je držao patrijarh Irinej, koji je svojim rečima rasplakao prisutne.

- Draga braćo i sestre, vaše brojno prisustvo ovom tužnom događaju najbolje svedoči koga ispraćamo i čija je to porodica - rekao je patrijarh. - Radivoj nažalost nije među nama i ne zna punu istinu. Tragediju njegove dece mu nismo preneli i on samo zna da danas sahranjujemo Tatjanu. Mi danas ispraćamo hrišćansku porodicu - suprugu, sina i kćer izuzetnog čoveka, sveštenika koji je ponos Beograda, eparhije i srpske crkve. On je vodio računa o parohiji, a Tatjana je rađala i vaspitavala decu svoju. To se najbolje videlo po maloj Simeoni koja je bila vezana za crkvu. A da ne govorimo o sinu koji je sledio put oca svoga i u mladim godinama se odlučio da nasledi njegovu misiju.

Govore su prekidali tihi uzdasi ljudi koje tuga nije sprečila da se dostojanstveno oproste od najmilijih. U belom kovčegu, Tatjana je sahranjena, kao i njena deca koja će počivati sa njene leve i desne strane. S nevericom na licu, i teskobom u grudima, od ožalošćenih su mogle da se čuju molitve za Radivoja i njegovu ćerku Kristinu, koja srećom nije krenula na kobni put.

- Samo bog zna zašto je dopustio da se ovo desi - birao je reči utehe srpski patrijarh. - Molimo se za ozdravljenje Radivoja, danas kada svi žalimo njegovu porodicu. Molimo se da se isceli i da se vrati ostatku svoje porodice, Kristini, koja je promisli Božijom ostala. O kakvom čoveku je reč, najbolje govori da je patrijarh Pavle njemu poverio dužnost da ispoveda monahinje i sveštenstvo. A ta čast pripada samo duhovnicima.

Podsetimo, Tatjana, Nikola i Simeona poginuli su 1. avgusta u saobraćajnoj nesreći kod Đevđelije u Makedoniji, na putu do Grčke.

MEĐU ožalošćenima su bili i vršnjaci Nikole Panića, koji je tek završio treći razred bogoslovije u Sremskim Karlovcima. Njegovi drugovi su nosili krst i sanduk, a razredni starešina je uz zvuk zvona ispričao kakav momak je Nikola bio i zašto su ga svi voleli.

- Dragi Nikola je svojom mudrošću i mirom poražavao i nas profesore - kroz suze u jednom dahu pričao je razredni. - Teško je govoriti o takvom detetu. On je danas završio svoje školovanje, položio poslednji ispit. U karlovačkoj bogosloviji običaj je da se na kraju petog razreda daruje zvanje - čisto srce. Mi smo naše "čisto srce" poslali pred lice Božije, da se raduje i peva, kao što je činio u Beogradu i Karlovcima.