TOKOM prvih mesec i po kampanje za legalizaciju oružja u Srbiji predato je 480 komada oružja, 40.957 komada municije i 264 bombe i eksplozivna sredstva. Podneto je i 1.023 zahteva za legalizaciju. Tromesečna kampanja završava se 4. juna, a pokrenuta je skupštinskom odlukom, posle donošenja novog Zakona o oružju i municiji, 20. februara.

Niko nema precizne podatke koliko je nelegalnog oružja i municije u rukama građana. Broj registrovanih komada premašuje milion, a najgrublje procene pokazuju da zemljom cirkuliše između 200.000 i 900.000 nelegalnih komada. Ukoliko je ova druga brojka tačna, to znači da je u zemlji ukupno oko dva miliona što legalnih, što ilegalnih “cevi”!

Ilegalna trgovina i posedovanje ovolikog broja malokalibarskog oružja ogromna je prepreka za bezbednost i podstiče kriminal. Zato je kampanju legalizacije oružja podržala EU preko Centra za kontrolu streljačkog i lakog naoružanja u istočnoj i jugoistočnoj Evropi (SEESAC). Sredstva su obezbeđena odlukom Saveta EU.

U SEESAC-u kažu da su od 2002, uz podršku EU, uspeli da smanje količinu neželjenog i prekomernog lakog oružja i municije u regionu za oko 300.000 komada.

KOSOVO NIJE RAZORUŽANO OVK, koja je imala više od 20.000 boraca, pred rasformiranje predala je tek 10.000 komada malog oružja. Prilikom transformacije u Kosovski zaštitni korpus, mnogi pripadnici OVK zadržali su oružje i uključili se u kriminalnu scenu, nastavili poslove sa narkoticima od kojih se ranije finansirala OVK, pridružili se kompanijama za obezbeđenje lokalnih biznismena... Deo oružja je sakriven u komšiluku - Albaniji, Makedoniji i na jugu Srbije. Koliko je malo oružja dobrovoljno predato, najslikovitije govori podatak da je, u junu 2000, u Drenici nađeno čak 60 tona oružja i municije, što je dovoljno da se unište dve pešadijske brigade, celokupno stanovništvo Prištine i oko 1.000 tenkova! Prethodno je Kfor zaplenio 4.000 jurišnih pušaka tokom pregleda vozila i kuća. Projekat dobrovoljne predaje pod nazivom “Oružje za razvoj” 2003. nije dao željene rezultate, pa su se procene iz 2006. bile da je oko 400.000 komada lakog oružja u opticaju. Od tada, broj ilegalnog oružja u lokalnim zajednicama raste.

U malokalibarsko oružje spada ono koje se koristi za individualnu upotrebu: pištolji, revolveri, automati, jurišne puške i puškomitraljezi. U lako naoružanje spada ono koje opslužuju dve osobe: bacači granata, protivtenkovske i protivavionske rakete i bacači. Lako je ne samo za rukovanje i nošenje, već i za krijumčarenje, vrlo je rasprostranjeno i koriste ga čak i deca. Procenjuje se da u svetu godišnje od takvog oružja strada oko pola miliona ljudi, dok oko milion komada bude ukradeno ili izgubljeno.

- Najčešće žrtve su civili, žene i deca, i to kako u lokalnim sukobima, tako i u nesrećnim slučajevima i u kućnom nasilju. Eliminacija ilegalnog oružja doprinosi bezbednosti, mada ne treba zanemariti ni zloupotrebe oružja koje je u legalnom posedu - kaže Svetlana Đurđević Lukić, koja je u okviru Centra za istraživanje javnih politika uradila analizu zloupotrebe oružja u poslednje dve godine.

Centar je analizu radio za SEESAC, u okviru njihovog projekta “Oružje na meti”, a svi podaci biće dostupni krajem maja.

- Analizirali smo 400 incidenata zloupotrebe oružja u Srbiji na bazi novinskih tekstova, s obzirom na vrstu korišćenog oružja, način posedovanja, ishod incidenta, pol i starost žrtava i počinilaca, njihov međusobni odnos, kontekst incidenata, prostor u kome se odvijao, doba godine i doba dana. Pretpostavljamo da je broj incidenata i veći, jer mediji verovatno nisu o svima izveštavali. Potpuna analiza još nije dostupna, ali, recimo, kada imamo informaciju o načinu posedovanja oružja korišćenog u tim incidentima, u 22 situacije korišćeno je legalno, a u 120 slučajeva nelegalno. Za 258 poreklo oružja ostalo je nepoznato. Mada nepotpuni, ovi podaci nam signaliziraju da se u konfliktnim situacijama šest puta više koristi neregistrovano oružje. Kada bi se ono legalizovalo, počinioci bi, zahvaljujući bazi podataka, brže bili otkriveni - kaže Svetlana Đurđević Lukić.

Ona otkriva još jedan zanimljiv podatak iz istraživanja koje će uskoro biti objavljeno: od korišćenog oružja u incidentima čak 84 odsto se može legalizovati (revolveri ili lovačke puške), a tek 16 odsto po zakonu ne može (automatske puške, bacači, eksplozivna sredstva). To je dodatni razlog da se intenzivira legalizacija.

REZULTATI U REGIONU Tokom prošlogodišnje amnestije za dobrovoljnu predaju oružja u BiH, predato je 11.000 komada malokalibarskog i lakog oružja i njihovih delova. U Hrvatskoj je MUP prikupio od sredine 2010. do kraja 2011. godine 1.753 komada oružja, 818.153 komada municije, 16.368 eksplozivnih stredstava i 620 kg eksploziva. Pošto je kampanja trajna, dnevno se skupi oko četiri komada oružja.

Takođe je, po rečima naše sagovornice, interesantno da se, uprkos uvreženom mišljenju i češćem izveštavanju o incidentima u kojima je upotrebljeno oružje u kriminalnom kontekstu, svega sedam odsto završilo smrtnim ishodom - 11 slučajeva. Veći broj građana je smrtno stradao, i procentualno i u apsolutnim brojkama, kada je oružje korišćeno u porodičnom nasilju (12), ubistvima zbog svađa, novca i ljubomore (15).

- Ovo ruši našu predstavu da “običan građanin” nema veze sa zloupotrebama oružja i da je ono prvenstveno vezano za kriminal - primećuje Svetlana Đurđević Lukić.

A da je “običnom građaninu” na Balkanu oružje posle raspada bivše zajedničke države i građanskog rata i te kako bilo dostupno, svima je jasno. Nekadašnje republike dočekale su kraj Hladnog rata sa velikim zalihama malog oružja zbog postajanja opšte vojne obaveze. U bivšoj Jugoslaviji, pred raspad, u opticaju je bilo 2,3 miliona pušaka u vojnim skladištima. Tome treba dodati i veliku količinu oružja uvezenu raznim ilegalnim kanalima početkom devedesetih.

Kada je, 1997. godine, u Albaniji došlo do nemira i provale u vojna skladišta, više od 550.000 komada dugih cevi došlo je u ruke civila. Ubrzo one su našle put do Kosova, Makedonije i juga Srbije. Procene stručnjaka koliko na Balkanu ima ilegalnog oružja razlikuju se, i kreću od milion do čak osam miliona komada!

- Kampanje prikupljanja oružja se sprovode širom regiona - kaže Iva Savić iz Centra za kontrolu streljačkog i lakog naoružanja u istočnoj i jugoistočnoj Evropi. - U Hrvatskoj je od 2007. u toku trajna kampanja prikupljanja oružja i podizanja svesti građana o opasnostima koje oružje može da predstavlja. U BiH se tokom cele prošle godine takođe sprovodila kampanja. U Crnoj Gori je trajna legalizacija izglasana početkom ove godine, a kampanja je u pripremi. SEESAC je direktno podržao sprovođenje ovih kampanja.

One, dodaje Iva Savić, imaju nekoliko ciljeva. Prvi je da smanje količinu oružja, nelegalnog i legalnog, koje se nalazi kod građana. Takođe streme ka tome da što više nelegalnog oružja preusmere u legalne tokove, kao i da se promeni odnos građana prema oružju i poboljša njihovo razumevanje opasnosti po život.

- S obzirom na ogroman broj i legalnog i nelegalnog oružja u Srbiji, rezultati kampanje po pitanju legalizacije i smanjenja količine oružja kod građana nisu idealni. Međutim, ne treba zanemariti činjenicu da kampanje takođe imaju cilj da menjaju svest, a taj rezultat je teško kvantifikovati i pokazuje se tek na duge staze. U Hrvatskoj je kampanja prošla kroz razne faze. U poslednjoj su poruke bile usmerene na mlađe generacije i njihovo znanje o oružju - dodaje Iva Savić.

Kampanje su efikasnije ako su bazirane na što preciznijoj analizi upotrebe vatrenog oružja: Ko su počinioci, a ko žrtve? Koji su njihovi odnosi? U kojim uslovima, iz kojih razloga i gde se vatreno oružje zlo/upotrebljava?

SEESAC je 2012. osnovao internet-platformu “Oružje na meti” na kojoj su građani mogli da iznesu svoja mišljenja i iskustva o vatrenom oružju. Sakupljane su i informacije o incidentima u kojima je korišćeno to oružje.