U sobu je ušla krvavih ruku, tresla se i rekla mi je: Sve sam ih pobila!

MISLIO sam da je Teodora isekla vene i da je zato sva krvava. Ni slutio nisam da je ubila... - počeo je svoju ispovest za "Novosti" Borislav Stamenkov (39), kojeg Tužilaštvo tereti da je bio saizvršilac u ubistvu Ljiljane (61) i Ivanke (90) Đukić, majke i bake svoje nevenčane supruge Teodore Viktorović, osumnjičene da je počinila ovaj stravičan zločin u Mileševskoj 33.

Ne krijući emocije i suze, Borislav se polako prisećao svih detalja tog kobnog 2. marta:

- Ustao sam rano, izveo psa, skuvao i dao Aleksandri mleko, a potom Petra odveo u vrtić. Kući sam se vratio nešto posle osam sati i legao da spavam. U stanu je bio mrak. Nisam palio svetlo da ne probudim bebu i babe. Teodora je bila budna, ali ničim nije odavala nervozu, niti je bilo šta naslutilo nesreću.

Međutim, kako dalje priča, oko deset sati, kroz san, začuo je galamu u stanu.

- Čuo sam viku, ali onako pospan nisam odmah reagovao. Svađe u našoj kući bile su svakodnevna pojava i trudio sam se da se ne mešam u sukobe majke i Teodore. Ali, kada sam već sledećeg trenutka ugledao suprugu koja je ušla u našu sobu sva krvava, presekao sam se. Ustao sam iz kreveta i brzo joj pritrčao, misleći da je opet pokušala da se ubije, da je isekla vene. Pogledao sam joj ruke, video da nema posekotine, a ona se otrgla, otrčala i zatvorila se u kupatilo.

Borislav kaže da je Teodora mirisala na alkohol, ali da ne zna tačno šta je i koliko popila.

- Pokušavao sam da uđem u kupatilo, da ju izvučem napolje, ali nisam uspeo. Teodora je vikala: "Pobila sam sve! Neće više niko da me maltretira. Zovi policiju, zovi koga hoćeš..." I dalje nisam hteo da verujem u ono što priča. Ali, kad sam, onako u mraku, koji sekund kasnije ušao u Ljiljinu sobu, imao sam šta da vidim. Ležala je u krevetu sva krvava. U Ivankinu sobu nisam smeo ni da uđem, sve do dolaska policije. Ni sada ne znam tačno kad se sve to dogodilo.

Videvši šta se dogodilo, odmah je pozvao policiju:

- Toliko sam bio u šoku i strahu da se i sad ne sećam šta sam tačno ispričao. Dakle, u 10.11 sam prijavio svađu i tuču u stanu, potom pozvao Centar za socijalni rad, a onda i Službu 112, kojoj sam prijavio da su Teodora i njena majka krvave, da mi se žena zatvorila i da ne mogu da doprem do nje. I dalje nisam prihvatao da je Teodora nekoga ubila.

Borislav kaže da je policija došla desetak minuta nakon njegovog drugog poziva, a da se njemu to činilo kao večnost.

- Za sve to vreme Teodora je bila u kupatilu, gde ju je i policija zatekla. Tu je nađena i satara, bačena u kadu. Teodoru su odmah uhapsili, odnosno, zbog stanja u kojem je bila, odveli na VMA na toksikologiju. Policija je detaljno, skoro četiri sata, radila uviđaj, a onda su uhapsili i mene.

Prema kazivanju našeg sagovornika, u policijskom pritvoru proveo je dva dana.

- Bio sam u samici. Nisam znao ni zašto sam uopšte uhapšen. Ipak, ništa od toga mi nije padalo teško, koliko neizvesnost o tome gde su mi i sa kim deca. Tek na saslušanju u Palati pravde sam saznao da su moja čeda kod brata Aleksandra i snaje Violete.

Borislav je na saslušanju negirao bilo kakvu umešanost u zločin. Uostalom, kako je to kasnije procenio i sud, nije ni bilo elemenata za njegovo dalje zadržavanje. Naime, u odluci suda da mu se omogući odbrana sa slobode, kao obrazloženje navodi se i podatak da na nađenoj satari nema njegovih otisaka, niti tragova krvi žrtava na Borislavljevoj odeći.

- Plakao sam kad sam čuo da sam pušten iz pritvora. Gotovo sam trčao do bratovljeve kuće kako bih što pre video decu.

* Borislav sa ćerkom Aleksandrom kod brata u stanu / Foto N. Fifić

Teodoru, kako veli Borislav, nije video od trenutka kada je odvedena na VMA.

- Ne znam o njoj ništa više od onoga što pročitam u medijima. Tako sam čuo da je priznala zločin, da je u teškom stanju, u bolnici. Sve to mi pada jako teško. Ona je majka moje dece. Aleksandra i Petar su još isuviše mali da bi shvatili šta je njihova majka učinila, ali sam svestan da ću to, jednog dana, morati da im kažem.

O svojoj i Teodorinoj vezi, Borislav priča:

- Upoznali smo se pre desetak godina u Pan teatru. Između nas dvoje odmah se rodila ljubav, koja evo traje svih ovih godina. Nikada se niko nije protivio našoj vezi, a Teodorine majka i baka bile su korektne prema meni. Nismo imali problema u braku, naprotiv. Mnogo volim svoju ženu i želim da savlada i prevaziđe sve probleme. Divna je majka i nikada nije i ne bi naudila Petru i Aleksandri.

Ipak, Teodora je imala problem sa svojom majkom Ljiljom i sa zavisnošću od droge, odnosno alkohola.

- Nisam sumnjao da moja Teodora ima problem sa narkomanijom, jer su, pre svega ona, njena majka i baka, to dugo krile od mene. To sam saznao tek kada nam se rodilo dete. O tome da Teodora po kraju traži heroin, čuo sam kad je Petar imao oko godinu dana.

Tada je reagovao, o svemu obavestio Centar za socijalni rad i podneo tužbu protiv Teodore za oduzimanja roditeljskog prava.

- Međutim, nadležni iz Centra su mi savetovali da to ne činim, nego da ubedim ženu da ode na lečenje, što je ona i prihvatila. Bio sam srećan zbog toga, tim pre jer nikada nisam probao drogu, a alkohol ne pijem gotovo dve decenije, čak ni za slavu. I zaista, posle više od dva meseca provedenih u Palmotićevoj, kući se vratila "druga Teodora".

Borislav kaže da je od početka bilo jasno da Teodora sa majkom ima loš odnos, koji je bivao sve gori, posebno kad je Ljilja otišla u penziju:

- Supruga i ja smo, svojevremeno, živeli sami u iznajmljenom stanu. Međutim, malo zbog finansijske situacije, ali i zbog Teodorine vezanosti za stan i baku uz koju je odrastala, pristali smo da živimo zajedno sa Ljiljom i Ivankom. Svađe između Ljilje i Teodore su bile sve češće. Majka ju je optuživala za svaku situaciju i sitnicu, a ova se branila, plakala, svađala. Ljilji je, povremeno, smetalo i što beba plače.

Sve ovo je na Teodoru ostavilo vidan trag. Nažalost, kobnog ponedeljka, dugo sakupljeni bes i nezadovoljstvo su kulminirali.

- Srećan sam što sam sa decom, ali još ne znam gde ću i šta ću. Ne plašim se nikakvog posla, jer radim za njih dvoje. Za sada smo kod brata u kući. Deca su dobro. Znam da sigurno neću pokrenuti zahtev za oduzimanje dece od Teodore, jer bi to poremetilo njen oporavak na bilo koji način. Za ono što je učinila će odgovarati, ali to nikada neće umanjiti moju ljubav prema njoj i činjenicu da je požrtvovana i divna majka...

POSAO

STANKOV kaže da je već nekoliko godina zaposlen u Gradskoj opštini Zvezdara, gde uglavnom radi kao tehničko lice, za potrebe raznih kulturnih i drugih događaja.

- Radim kao tehničar za ton i svetlo. Takođe, povremeno radim i za jednu privatnu produkciju na sličnim poslovima. Teodora je bila samostalni dramski umetnik, i nije bila zaposlena. Bavila se pravljenjem i prodajom nakita i povremeno glumom u nekim predstavama. Nismo oskudevali u novcu, imali smo uvek dovoljno. Od Ljilje ga nismo ni tražili ni uzimali, jer smo znali da je u kreditima i da su njena i Ivankina penzija nedovoljne za život na kakav je navikla.