Psihopate svakog dana siluju po jedno dete!

BLUDNIČENjA i silovanja maloletnika od strane očeva konstantno potresaju Srbiju. Prema podacima beogradskog Incest trauma centra, samo u ovu instituciju, nedeljno stigne sedam prijava za seksualno nasilje nad decom, što znači da, samo u Beogradu, dnevno bude napastvovano po jedno dete!

Prema njihovim podacima, a na osnovu istraživanja u poslednjih pet godina, u dve trećine prijavljenih slučajeva seksualnog nasilja nad decom, počinilac je član porodice. Najčešće je to očuh ili ono što je još gore - upravo biološki otac!

Lista bahatih nasilnika je sve duža, ali nažalost, nisu i svi iza rešetaka...

Povodom nedavnog Svetskog dana prevencije zanemarivanja i zlostavljanja dece, direktorka Incest trauma centra Dušica Popadić istakla je da se, bez obzira na učestalost ovakvih prijava, sam krivični postupak započinje samo u osam odsto slučajeva.

Ona je objasnila i to da su devojčice češće žrtve seksualnog zlostavljanja nego dečaci, a da je svaki počinilac poznat detetu.

- Devojčice su najčešće mete, i to u 83 odsto slučajeva - objasnila je Dušica Popadić. - U 17 odsto dečaci su preživeli seksualno nasilje i to je nešto više nego do 2009. godine. U oko 42 odsto prijavljenih slučajeva počinilac je biološki otac, dok su u oko deset odsto počinioci maloletnici.

Podaci Incest trauma centra pokazali su i da je uzrast deteta kada se dogodi prvi incident, u proseku pet godina i četiri meseca, kao i da je 61 odsto ukupnog broja prijavljenih slučajeva seksualnog zlostavljanja, sa područja Beograda.

- U 55 odsto slučajeva, naša služba je predstavljala prvo mesto kojem su slučajevi prijavljeni, a u 92 odsto slučajeva uopšte nije ni započet krivični postupak - objašnjava Popadićeva.

Direktorka Incest trauma centra je istakla i da ne postoji tačan podatak o tome koliko zaista ima slučajeva seksualnog zlostavljanja u Srbiji, kao da ne postoji ni nacionalna studija sa takvim rezultatima. Period između prvog incidenta i prijavljivanja je u proseku oko osam godina, a seksualno zlostavljanje prijavljivala je u više od polovine slučajeva sama osoba, a zatim majka deteta (oko 30 odsto).

Podsećanja radi, krajem prošle godine, uhapšen je Novopazarac H. Č. (43) zbog sumnje da je, u pijanom stanju, tražio od svoje ćerke A. Č. koja ima 17 godina, da ga oralno zadovolji, čime je izvršio krivično delo nedozvoljena polna radnja. On je, navodno, u večernjim satima, u svojoj kući i pijan, skinuo svu odeću sa sebe, pozvao svoju maloletnu ćerku i tražio da ga zadovolji. Na sreću, u tom trenutku je u kuću ušla i njegova supruga koja je odbranila ćerku od oca i smesta pozvala policiju, te je H. Č. odmah uhapšen.

Sličan incident dogodio se i letos, kada je vlasotinačka policija uhapsila G. K., zbog sumnje da je silovao i razdevičio trinaestogodišnju ćerku. Inače, nije prvi put da se D. K. tereti za napastvovanje. U Osnovnom sudu u Novom Sadu, on je pravosnažnom presudom 2007. oglašen krivim zbog nedozvoljenih polnih radnji nad maloletnicom, zbog čega je bio osuđen na šest meseci, uslovno na dve godine.

Ovo su, naravno, samo neki od primera seksualnog zlostavljanja dece u porodici. Svake godine u Srbiji se prijavi najmanje 40 slučajeva silovanja, ali incest kao jedan od najtežih oblika često ostaje sakriven. Takve porodice su uglavnom vrlo zatvorene, a majka i žrtva često ne žele da prijave napastvovanje zbog sramote koju osećaju. Vremenom se, kako objašnjavaju stručnjaci, dešava da ukućani te zločine prihvate kao anomaliju i jednostavno nauče da žive sa tim. Nažalost, takva traumatična iskustva ostavljaju neizbrisive tragove na psihu dece, pa žrtve silovanja nose trajne ožiljke.

- Silovanje ostavlja trajni trag u ličnosti, ali uglavnom ne stvara takvo oštećenje koje vodi u psihozu - objašnjava psiholog Milan Kostić. - Ima slučajeva u kojima su izuzetno traumatična silovanja dovela do depresije i anksioznosti, a nekada se stvara i strah od kontakta sa suprotnim polom. To su problemi koji se stalno vraćaju i prate žrtvu, ali sa njima može da se nosi i to ne mora da utiče na njenživot. Podrška okoline i najbližih ključna je za prevazilaženje traume.