Pre Darka trojica narko-barona

DARKO Šarić nije prvi veliki narko-bos sa naših prostora. Titulu „kraljeva narko-mafije“ u našoj zemlji pre njega su „poneli“ Mehmed Ali Karafaka iz Velikog Trnovca kod Bujanovca, Daut Kadriovski iz Skoplja i Dušan Spasojević iz Zemuna.

- Oni su imali razgranatu mrežu krijumčara droge, od Turske, preko Kosmeta i Srbije, do Nemačke, Španije, SAD i Kolumbije - objašnjava kriminolog Dušan Davidović iz Beograda.

Karafaka je još sedamdesetih formirao grupu krijumčara, koja se tada bavila ilegalnom trgovinom oružja i zlata. U njoj su bili braća Adnan i Fatmir Osmani, Ljatif Memeti i Ismet Arifi, svi iz Velikog Trnovca. Devetog marta 1981. inspektori za suzbijanje trgovine drogom su u Beogradu u „renou“ kurira Mehmeda Ali Karafake zaplenili 16 kilograma heroina vrednog na tržištu zapadne Evrope 1.600.000 nemačkih maraka. Istog dana pritvorena su dvojica dilera, kao i Sabedini Sabedin, koji je zbog tog „posla“ doleteo iz Istanbula. Vrzo je potvrđeno da je Sabedin u stvari Mehmed Ali Karafaka lično.

- Radim za trojicu Turaka koji imaju laboratoriju za proizvodnju heroina u gradu Gazijantepu - priznao je Karafaka policiji. - Droga je transportovana u Istanbul, potom u Beograd i Milano, gde je prodato oko 240 kilograma heroina. Zaradio sam gazdama 75 miliona dolara, a sebi četiri miliona nemačkih maraka.

Karafaka je novac uložio u kupovinu kuća i lokala u Turskoj. Osuđen je na 10 godina zatvora, ali je odlukom Predsedništva SFRJ u proleće 1990. godine oslobođen zbog dobrog vladanja. Nastavio je da trguje heroinom, koji je krajem 20. veka prodavao i članovima zemunskog narko-klana.

U međuvremenu, svoju narko-organizaciju izgradio je albanski obaveštajac Daut Kadriovski. Njegov distributivni lanac protezao se do Švajcarske do SAD.

On se 1992. godine udružio sa albanskim klanom braće Lika u Njujorku i na trgovini heroinom zaradio 600 miliona dolara. Na svim federalnim zgradama u Americi krajem 20. veka bila je postavljena poternica za Dautom Kadriovskim, rođenim 1948. u selu Crni Vrh kod Skoplja.

Njegov sledeći „podvig“ bio je ilegalni boravak u Prištini i Sarajevu. Više od godinu dana poput pauka je pleo svoju mrežu informatora, nabavljača, transportera, pomagača i prodavaca heroina. Nakratko odlazi u Grčku, a zatim u Istanbul. Potom mu se gubi svaki trag.

Dušan Spasojević je kao član „surčinskog klana“, od 1994. do 1997. godine nabavljao heroin u Sofiji od izvesnog Robija, poreklom iz Hrvatske. Kasnije, kada je od Zemunaca, Novosađana i Požarevljana napravio „zemunski klan“ sa 25 članova, Spasojević je heroin kupovao u Turskoj od Mehmeda Karafaka, i od Safeta Kalića zvanog Sajo iz Rožaja.

- Kada su od Saje kupili poslednji tovar od 50 kilograma heroina, platili su mu novim crvenim „ferarijem“ sa italijanskim tablicama - reči su Mileta Novakovića, šefa nekadašnje policijske jedinice „Poskok“, koja je razotkrila „zemunski narko-klan“. - Dušan Spasojević je za Saju kupovao kiselinu za obradu heroina, tako da, kada su prebili troškove, njega je kilogram čiste droge koštao svega 1.500 evra. Drogu su u tajnoj radionici u Krčedinu presovali i pravili „cigle“ od 500 grama. Tako pakovan heroin prodavali su svojim glavnim dilerima u Beogradu, po centralnoj Srbiji i Vojvodini. Cena za dilere bila je od 7.000 do 10.000 evra za kilogram.

Dušan Spasojević je rođen 10. jula 1968. godine u Medveđi. Radio je na Kosmetu kao zatvorski čuvar i zato dobio nadimak Šiptar. U Beograd je došao početkom devedesetih i u „surčinskom klanu“ počeo „karijeru“ krađom automobila i trgovinom drogom.

Pored heroina, „zemunci“ su trgovali i kokainom, koji su nabavljali u Kolumbiji. Spasojević je tokom policijske akcije „Sablja“ i potere za ubicama premijera Zorana Đinđića ubijen u Meljaku, 2003. godine. Njegova organizacija je razbijena.