Prevara tajkuna i biznismena: Kroz stečaj do miliona

NAMERNO guranje poljoprivrednih preduzeća u stečaj, a potom njihova prodaja u bescenje, bio je jedan od metoda kojim su se pljačkale plodne vojvođanske oranice. U proteklih desetak godina na ovaj način tajkuni, kriminalci i sumnjivi biznismeni pokupovali su za male pare zemlju i voćnjake, ali i farme, mehanizaciju, objekte...

Jedan od primera privatizacije kroz stečaj, koji sada istražuje i Uprava kriminalističke policije MUP Srbije, jeste i slučaj firme „Srem“ iz Šida. Prve procene govore da je državni budžet oštećen za najmanje četiri miliona evra.

- Umesto da stečaj u ovom privrednom gigantu obezbedi, zbog ogromnog kapitala kojim je raspolagao, namirenje svih poverilaca u potpunosti kao i zaposlenih, a da preostali iznos kapitala omogući „novi početak“ firmi, došlo je do nezapamćene pljačke - kaže izvor „Novosti“ upoznat sa dešavanjima.

U to vreme, pred stečaj, ovaj poljoprivredni gigant raspolagao je sa 820 hektara sopstvenih oranica, 49 hektara građevinskog zemljišta, 71 hektarom voćnjaka, 1.329 hektara državnih oranica sa pravom korišćenja, najsavremenijom klanicom i hladnjačama, silosima, tri ekonomije, tri farme, kompletnom poljoprivrednom mehanizacijom, i brojnim poslovno-prodajnim objektima u Šidu, Beogradu, Čačku, Nišu, Nikšiću i Podgorici.

Imovina ovog giganta je bila procenjena od strane Agencije za privatizaciju na 28 miliona evra. Prodat je za samo 11 miliona evropskih novčanica.

- Policija sada istražuje kako je i zašto dozvoljeno stečajnom upravniku Miloradu Dostaniću da firmi „Big bul“, sreže cenu sa minimalnih 14 miliona evra na 11.000.000 evropskih novčanica - kaže naš izvor blizak istrazi. - Tražićemo i odgovor na pitanje kome se toliko žurilo da se baš pošto-poto „Srem“ proda „Big bulu“?

Iz obimne dokumentacije dostavljene policiji i tužilaštvu provejava sumnja da je kriminal oko „Srema“ započeo još tokom otvaranja prvog stečaja 2001. godine. Prilikom utvrđivanja liste potraživanja poverilaca u stečaju, kao nesporno potraživanje utvrđeno je ono firme „Viva internašnal“ iz Beograda u iznosu od 23.246.331 dinara.

- Nije sporno da je ovo potraživanje od strane „Viva internašnala“ bilo utvrđeno presudom Privrednog suda, ali je ova firma pre otvaranja stečaja naplatila svoja dugovanja - kaže naš izvor. - To je urađeno asignacijom između „Viva internašnala“, makedonske firme „Veko korporacija“ i „Srema“ Šid. Time je „Viva“ namirena u potpunosti još pre stečaja.

Da apsurd bude još veći, stečajni sudija Dragan Lalić i prvi stečajni upravnik Ivan Krivošija nikada nisu pokazali da postoji i presuda istog privrednog suda kojom „Viva“ duguje „Sremu“ 33 miliona dinara. Pa, umesto da ova beogradska firma plati svoja dugovanja, ona postaje privilegovani poverilac u stečaju. Sakrivanjem ove presude od strane sudije i stečajnog upravnika dovedeni su u zabludu svi ostali poverioci, zaposleni, Trgovinski sud...

- Znači, ne samo da „Viva internašnal“ nije isplatila svoj dug od 33 miliona dinara, već je uspela da naplati i celih 1,1 milion dinara u stečajnom postupku - objašnjava naš izvor. - Prilikom utvrđivanja poverilaca, stečajni upravnik Milorad Dostanić je imao nespornu dokumentaciju kojom je DDOR potraživao od „Srema“ 15 miliona dinara. Na dan zatvaranja stečaja, Milorad Dostanić je potpisao obračun za isplatu po kome se DDOR mora da isplati 184.316.828 dinara! Nikome nije jasno kako je ovaj dug narastao za više od 10 puta, kada mesna industrija za vreme stečaja nije ni radila, pa nije imala ni šta da se osigurava.

Prema rečima našeg sagovornika bliskog istrazi, osnovano se sumnja da je „Srem“ i tokom stečajnog postupka u DDOR banci u Novom Sadu imao poseban račun preko koga se odvijao platni promet dok su svi ostali računi bili blokirani. Niko ne zna koliko je isplaćeno preko ovog računa, i ko je sve odobravao isplate. Sada treba istražiti kako se 15 miliona uvećalo na 184 miliona.

Mućke, kako sumnja policija, počinjene su i sa oranicama. Poljoprivredno zemljište u vlasništvu „Srema“ najpre je prodato firmi „Graničar“ i preduzeću „Rid“ iz Kukujevaca. „Graničar“ je potom tih 804 hektara preprodao narko-bosu Darku Šariću, pa su tokom zaplene njegove imovine za koju se sumnja da je stečena nelegalnom trgovinom narktoicima - oduzete i ove oranice.

-Istražujemo sudbinu pokretne i nepokretne imovine „Srema“ kako ovde tako i u Crnoj Gori i Makedoniji - kaže naš izvor.

NAJVIŠA CENA ZEMLjIŠTA U SRBIJI

KOMPANIJA DTD „Ribarstvo Bački Jarak“, reagujući na tekst „Preko katastra do bogatstva“ u „Večernjim novostima“, objavljenog 14. marta, tvrdi da su iznete činjenice „neistinite i nepotpune“.

- Neistiniti su navodi da je Poljoprivredno dobro „Njegoš“ iz Lovćenca bilo predmet kupoprodaje. Takođe, radi potpunosti informacije važno je istaći da je predmet kupoprodaje bio deo imovine AIP „Njegoš“ iz Lovćenca u stečaju, koje je na javnoj prodaji prodala Republika Srbija - tvrde u kompaniji DTD „Ribarstvo Bački Jarak“. - Na predmetnoj javnoj prodaji, nakon sprovedenog javnog nadmetanja na kome je učestvovalo više ponuđača, ta imovina prodata je najboljem ponuđaču DTD FOOD DOO. Plaćena je kupoprodajna cena od 1.240.840.378 dinara, što je po našim saznanjima, najviša cena zemljišta u Srbiji.

U saopštenju ove kompanije navodi se i da da DTD FOOD DOO nije strana kompanija, već je to domaće privredno društvo sa inostranim kapitalom. Takođe, kako se ukazuje, neistinita je informacija da je došlo do gašenja privrednog društva DTD FOOD DOO, koje je u zakonom predviđenoj proceduri statusnom promenom pripojena privrednom društvu DTD „Ribarstvo DOO“.

-Ističemo da kompanija DTD „Ribarstvo“ postoji više od 50 godina. Ukoliko poredimo početnu cenu prodaje imovine AIP „Njegoš“ iz Lovćenca i postignutu kupoprodajnu cenu za predmetnu imovinu, jasno je da je ista skoro udvostručena u procesu javnog nadmetanja, pa je neistinita informacija da je procenjena vrednost imovine bila 52 miliona evra, a da je prodata za 20 odsto, odnosno za oko 10 miliona evra - navode u ovoj kompaniji.