U Beogradu ima 200 vehabija, na Vojnom putu imaju svoj mesdžid

MEĐU vehabijama u Srbiji jedan broj ozbiljno je ogrezao u kriminal. Oni su uključeni u ilegalno prebacivanje migranata preko naše zemlje, trgovinu drogom i regrutovanje boraca za Siriju uz zavidne novčane nadoknade.

Ovo je, za „Novosti“, potvrdio i jedan beogradski selefija, koji se protivi odlascima u Siriju, pogrešnim tumačenjima islama i ne prihvata za sebe naziv vehabija. Po njegovim rečima, osim u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu, sve više vehabija ima u Beogradu, Novom Sadu, Loznici i širom Šumadije. Među beogradskim pripadnicima najviše je Roma, koji se trenutno i regrutuju za odlazak na sirijsko ratište. Ima i nešto Albanaca, Bošnjaka, pa čak i Srba, koji su primili islam. Neki su promenili imena, dok drugi nisu.

Samo u Beogradu ih ima do 200, prevashodno na Ledinama i u Zemunu, gde na Vojnom putu imaju i svoj mesdžid (džamija bez minareta). Uglavnom je reč o izbeglicama sa KiM. Povezani su sa mesdžidima u Prizrenu, Bujanovcu i Gračanici.

Prema procenama naših državnih organa, u celoj Srbiji je oko 500 pobornika vehabizma, od kojih je najmanje onih iskrenih posvećenika. Veliki broj njih se samo karakteristično oblači (kraće pantalone, duga brada), a nisu ozbiljni u veri.

Na čelu beogradskih vehabija je, prema tvrdnjama našeg sagovornika, Goran Pavlović, zvani Abdulah, koji već neko vreme boravi u Siriji. On je živeo i u Gornjoj Maoči, kraj Brčkog, i tamo je bio i u vreme velike akcije na vehabije, 2010. godine, ali tada nije uhapšen. Ime mu se u medijima ponovo pojavilo prošlog leta kada je u kući njegovog oca Tomislava, u Bosuti kod Aranđelovca, nađeno ilegalno oružje, a meštani su prijavili i da se tu okupljaju vehabije.

Ovaj Zemunac prešao je u islam 2002. pod uticajem prijatelja. Prema našem izvoru, predstavljao se kao bivši monah. Izučavao je Kuran, išao na hadžiluk u Meku... U Maoči mu je komšija bio Mevlid Jašarević, takođe državljanin Srbije, koji je 2011. pucao na američku ambasadu u Sarajevu.

Beogradski mesdžid je podređen novopazarskom „Furkanu“, koji, prema jednoj verziji, važi za ispostavu vehabijske kolonije iz Gornje Maoče, a prema drugoj, podređen je dvojici Albanaca sa KiM. Ovom mesdžidu je pripadao i Mevlid Jašarević, ali su ga se oni odrekli i on navodno njih. Prema našem izvoru, moguće je da je ovo odricanje samo formalno, jer je „u ratu protiv nevernika“ sve dozvoljeno.

„Furkan“ je ovih dana okupirao pažnju javnosti posle akcije Specijalne protivterorističke jedinice MUP Srbije, prošle subote, koja je uhapsila u Novom Pazaru dvojicu pripadnika „Furkana“, I. C. i S. P. Oni se terete za terorističko udruživanje i regrutovanje dobrovoljaca za vojsku Islamske države Iraka i Šama (IDIŠ), povezanu sa Al kaidom, koja ratuje protiv Bašara al Asada.

Goran Pavlović je, po rečima našeg sagovornika, praktično na čelu neregistrovane ispostave „Furkana“ u Zemunu.

- Dosta vehabija ima i u Novom Sadu i Loznici, takođe najviše među Romima, kojima je lako manipulisati jer nisu obrazovani. Obećavaju im novac, bolji život, nekima se ispira mozak da idu u džihad... Krivo mi je što se kompromituje ideja vraćanja izvornoj veri, što se forsira spoljni izgled, a ne suština vere. Pravo selefijsko učenje kaže da ne smeš ti da sudiš da je neko nevernik. To je stvar između njega i Boga. A oni iz Poslanikovih hadisa vade stihove i tako istrgnute ih zlonamerno tumače - kaže naš sagovornik, koji je želeo da ostane anoniman.

On dodaje da se među potencijalnim regrutima smišljeno puštaju glasine da svako ko ide da ratuje u Siriju dobija 5.000 evra mesečno. Ovo, kako on tvrdi, nije istina, jer jedini koji zarađuju na tim odlascima jesu organizatori.

Dobrovoljci sa Balkana (tekfirovci) „osvojili“ su oblast oko mesta Azaz, na pet kilometara od sirijsko-turske granice, naseljenu Kurdima. Ona je poznata po najjevtinijem heroinu na svetu, a naš sagovornik kaže da se čist heroin tu može nabaviti i za 2.000 evra po kilogramu, što je duplo jevtinije nego u Turskoj. Tu doseljavaju nove regrute iz Srbije, BiH i iz regiona, mameći ih preko društvenih mreža i uživo, preko svojih poverenika. Većina nema nikakvo boračko iskustvo, pa ili pozira u jednoj vili u Azazu, objavljujući slike na „Fejsbuku“, ili pak služe kao topovsko meso, dok u borbu protiv Asadovih snaga idu Čečeni.

U Siriji je, prema procenama državnih organa, tridesetak državljana Srbije, mahom iz Pazara i okoline. Petorica njih su do sada poginula, a i od onih koji su živi nema podataka da se neko vratio.

Jedan od onih koji je poginuo, priča se od ruke saboraca, jeste 19-godišnji Mirza Ganić, iz Pazara. Kako naš sagovornik tvrdi, Mirza je bio naivan i detinjast, izmanipulisan. Služio je kao maskota. On je ubeđen i da Mirza nije direktno pretio aktivistkinji Aidi Ćorović, već da su to radili drugi, mnogo „ozbiljniji igrači“ sa njegovog fejsbuk-naloga.

I dok ka Azazau vode putevi „topovskog mesa“, iz ovog mesta kreću putevi droge nazad, ka Balanu.