Nemačkoj bombi mesto u muzeju

Zbog svega ovoga pokrenuta je inicijativa da se projektil, koji je sedam decenija „ćutao“ u beogradskoj zemlji ne uništi, već demontira, isprazni i smesti u muzej. Iza ove ideje stoji Muzej vazduhoplovstva - Beograd iz Surčina i savetnik za kulturu prvog potpredsednika Vlade i bivši ministar Bratislav Petković. On je obavestio Ministarstvo odbrane o istorijskom i kulturnom značaju iskopanog projektila.

- Ovako razoran projektil pao je na stambeni deo grada što najbolje govori o surovosti nacističkog bombardovanja - kaže Petković. - Njegovo mesto zato je u muzeju, odmah do zapaljive bombe kakva je u prah pretvorila i Narodnu biblioteku na Kosančićevom vencu.

Generacije žitelja Budimske ulice gotovo bukvalno živele su na buretu baruta zakopanog na dubini od šest metara. Teško je i zamisliti šta bi se dogodilo da je projektil aktiviran. Pažnja radnika i mirne ruke pirotehničara, srećom, učinile su da zasvagda bude otklonjen rizik od uništenja čitavog kvarta Beograda!

Muzejsku budućnost avio-bombe podržava i Aleksandar Kolo iz Muzeja vazduhoplovstva. On kaže da je ovaj projktil kuriozitet u svetskim razmerama i da bi njegovim aktiviranjem bila napravljena velika šteta.

- Iskopana avio-bomba svedok je stradanja Beograda u 20. veku i trebalo bi je sačuvati - objašnjava Kolo. - Ona čini našu istoriju i pripada kulturnoj baštini. Trebalo bi da projktil bude demontiran i oslobođen eksploziva i upaljača. To može da se uradi bušenjem jednog od tanjih zidova bombe.

Kolo objašnjava da je ova bomba ispisivala istoriju Drugog svetskog rata. Njenim korišćenjem fašistička Nemačka ostavljala je potpis smrti i razaranja širom Evrope. Korišćena je za razaranja velikih površina, što je garantovalo punjenje od čak 600 kilograma TNT granulastog eksploziva. O njenoj težini i snazi najbolje svedoči činjenica da je bombarder „henkel 111“ mogao da poleti sa samo jednom bombom u tovaru.

Vazduhoplovni publicist Predrag Miladinović, stručnjak za detalje bombardovanja Beograda, potvrđuje da su nemački bombarderi 6. aprila jugoslovensku prestonicu zasuli i bombama težine od jedne tone.

- Reč je o izuzetno razornom vazduhoplovnom naoružanju od koga su stradale čitave ulice - objašnjava Miladinović. - Ove vrste bombi padale su na Beograd u tri talasa - 6, 11. i 12. aprila. Sastavni deo svake od njih bio je kočeći padobran koji se otvarao na određenoj visini. Zanimljivo je da je fašistička Nemačka u svom naoružanju imala samo jednu veću avio-bombu od ove. Njena težina je bila čak 2,5 tona.

ODLUKA NA PIROTEHNIČARIMA

BOMBA iz Budimske ulice trenutno se nalazi na vojnom poligonu u Nikincima, a njeno uništavanje prvobitno je bilo zakazano za sredu. U Ministarstvu odbrane kažu da nemaju ništa protiv muzejske budućnosti nemačkog projektila:

- Konačnu procenu da li je to moguće ili ne daće pritehničari koji su angažovani na ispitivanju projektila - rečeno je „Novostima“ u Ministarstvu odbrane.